„Kobac" iz domaćeg jata

Fabrika „Utva” iz Pančeva prikazala je javnosti novi domaći klipni avion „kobac”, zajednički proizvod kompanije „Jugoimport” SDPR, Vojnotehničkog instituta i „Utve”. Na prvi pogled reč je o poboljšanoj verziji aviona „lasta”, već 20 aparata izvezeno je u Irak, dok se 15 aparata, ali sa boljom elektronikom završava za potrebe Vazduhoplovstva i PVO Srbije. „Kobac” je samo logičan sled u seriji tih aviona. Naime, Iračani su za svoje potrebe zatražili da njihova „lasta” može da nosi dve bombe od po 100 kg i kontejner sa mitraljezom od 7,62 mm, ili od 12,7 mm, kako bi njihovi piloti mogli da uvežbaju i gađanje ciljeva na zemlji, a ne samo letenje.

„Kobac” treba da ima još moderniji kokpit, kao i lakoizbaciva sedišta. Sudeći po prvim fotografijama „kobac” ima produženi nos aparata i time agresivniju liniju aviona, trokraku elisu novog turboprop motora, koji će mu i davati maksimalnu brzinu od 500 km na čas. Krila aviona su nešto manja u odnosu na „lastu”, remenjače su ojačane da bi izdržale veću brzinu i veću nosivost ubojnog tereta. Povećan je i broj podvesnih tačaka za bombe i rakete, po fotografijama ispod svakog krila biće po dve linije za naoružanje, dok bi na krajevima krila bili dodatni rezervoari za gorivo. Stajni trap je uvlačeći i deluje moćno, kako i treba kod školskih aviona, aparat uzleće sa betonskih i travnatih površina.

„Kobac” se uklapa u trend pojave novih lakih turboprop aviona za školsko-borbene akcije. Skoro sve zemlje koje imaju avio-industriju nastoje danas da proizvedu takav tip aviona, Poljaci su nedavno izbacili na tržište sličan avion. „Kobac” zadovoljava naprednu školsku obuku u letenju u svim meteorološkim uslovima, ali može odlično da posluži i za duža patroliranja duž granice, kao i za udare po slabije branjenim ciljevima na kopnu i moru. Dodatni rezervoari za gorivo na krajevima krila obezbeđuju mu letenje od nekoliko sati, samim time i povećani akcioni radijus, dok podvesne tačke ispod krila daju mogućnost nošenja kombinovanih sistema oružja: nevođene rakete od 57 mm, bombe od 100 kg možda na unutrašnjim nosačima ispod krila i bombe od po 250 kg.

Novi avion iz fabrike „Utva” biće interesantan za zemlje koje imaju problema sa nadgledanjem dugih granica i koje su na udaru raznih terorističkih grupa i organizacija, a koje nemaju para za kupovinu aviona u kategoriji „pilatusa”, ili „tukano-embraera” koji su ne samo preskupi u nabavnoj ceni, već i po satu redovnog održavanja. To najbolje znaju neke susedne države koje već imaju avione tipa „pilatus”. Istina, „kobac” nije u toj kategoriji turboprop aparata, ali neće mnogo ni zaostajati iza njih, posebno kada se uzme u obzir jednačina cena–efikasnost. A to je u današnjim uslovima svetske ekonomske krize sve važniji faktor u vojnim avijacima većine država. Ko su, dakle, mogući kupci novog srpskog aviona iz fabrike „Utva”? Najverovatnije, Irak, Alžir, Angola, Uganda, Mijamar, možda čak i Avganistan. Ne bi me mnogo začudilo! Tradicionalno nesvrstane zemlje. Na područje Južne Amerike biće vrlo teško probiti se novim avionom, jer tu su gazde Brazilci, ostaje nam Afrika i neke zemlje Azije.

U svakom slučaju „kobac” je novi uspeh srpske vazduhoplovne industrije, to će biti tehnički i tehnološki najsavršeniji srpski proizvod koji može da povuče i civilnu industriju napred. Ne zaboravimo da smo u osvajanju proizvodnje aviona „orao” pre više od 40 godina prvi put kod nas uveli mašine sa numeričkim upravljanjem, da smo osvojili proizvodnju pleksi-stakla i tehnologiju hemijskog frezovanja metala. Važno je da vazduhoplovna industrija Srbije nije ugašena, da se projektuju i rade novi avioni. Da izvozimo i avione, a ne samo maline...