Šta nam govore izborne poruke

Smatra se da su tokom Drugog svetskog rata saveznici uspevali da na osnovu sadržaja nemačkih propagandnih poruka predvide buduće aktivnosti Trećeg rajha. Mada ne treba preuveličavati značaj i moć analize sadržaja, ne treba ih ni potceniti. Tako, na primer, analizom dosadašnjeg dela predizborne kampanje Demokratske stranke, u kojoj je centralnu ulogu imao njen lider, moglo se s velikom verovatnoćom predvideti da će se istovremeno s parlamentarnim održati i predsednički izbori.

No, osim prognostičke, analiza sadržaja ima prvenstveno funkciju da pruži celovitiju sliku o pošiljaocima poruka. Čak i na osnovu svakodnevnog iskustva većina ljudi shvata da reči i poruke više govore o onome ko ih izražava nego o onima na koje se odnose ili kojima su upućene.

Ako se pažljivije pogleda propagandni sadržaj stranaka koje učestvuju u trci za poslaničke mandate mogu se uočiti neke zanimljivosti, sličnosti i razlike koje na prvi pogled nisu tako očigledne.

Demokratska stranka, odnosno koalicija Izbor za bolji život samim svojim nazivom, ali i izbornim sloganom: ,,Posao, investicije, sigurnost”, obraća se vrlo širokom krugu ljudi. Na osnovu izbornog slogana moglo bi se reći da je poruka upućena zaposlenima, ali i nezaposlenima, odnosno svima koji žive od svog rada i žele da dobiju ili sačuvaju posao. Investicije govore o brizi za poslovne ljude, a sigurnost prvenstveno o brizi za penzionere i ostala izdržavana lica.

Na osnovu ovakvog slogana moglo bi se predvideti da će glavna briga demokrata, ako dobiju mandat, biti podsticanje privredne aktivnosti. Ostaje, međutim, nejasno u kojoj meri će se u ovakvoj izbornoj legitimaciji prepoznati domaćice, studenti pa čak i seljaci koji ukupno čine značajan deo biračkog tela.

Sudeći prema anketama, glavni rival demokrata biće koalicija Pokrenimo Srbiju. Naziv ove koalicije predstavlja svojevrstan izborni slogan upućen, reklo bi se, svim biračima. Mada, na prvi pogled, podstiče aktivizam mase, on istovremeno budi asocijaciju da se Srbija shvata kao mašina koju treba pokrenuti. S obzirom na to da se mašine ne pokreću same, jasno je da je pokretač neko drugi, odnosno SNS. Na taj način shvaćen, ovaj na izgled populistički slogan, krije elitističku notu koja je još izraženije prisutna u sloganu koji se može videti na sajtu ove stranke : ,,Najbolji idu napred!”. Izrazito meritokratski i takmičarski, ovaj slogan može probuditi sumnju onih koji nemaju sredstava niti mogućnosti da se takmiče. Neće, zato, biti iznenađenje ukoliko u slučaju pobede SNS-a razočara sve one koji će za njega glasati u nadi da će promeniti svoj marginalizovan društveni položaj.

DS i SNS obraćaju se, dakle, prvenstveno aktivnom delu populacije. No, osim toga, zajedničko im je što imaju proaktivnu izbornu strategiju. Nasuprot njima u tom pogledu nalaze se DSS i SRS sa negativnom kampanjom uvijenom u proaktivnu oblandu. ,,Za Srbiju – znaš zašto”, odnosno ,,Biram Srbiju” predstavljaju slogane koji dobijaju smisao tek kada se stave u kontekst onoga što je neizrečeno. Drugim rečima, ono što je u ovim porukama bitno suštinski je reaktivno: za Srbiju – a ne za EU, odnosno, biram Srbiju – a ne EU. Pitanje je, međutim, koliko ljudi će biti spremno da glasa za stranke koje planiraju da mandat i državni budžet troše protiveći se ulasku u EU, a da pri tom ta tema ni na koji način trenutno nije aktuelna.

Najveću nedoumicu, međutim, stvaraju slogani i propagandni nastupi Ujedinjenih regiona i koalicije Preokret. Dok je u prvom slučaju teško uhvatiti vezu između poruka i ciljne grupe kojoj se obraća, u drugom slučaju slogan ,,Istina” je toliko apstraktan kao da se Preokret obraća čitavom čovečanstvu. Problem URS-a je što u Srbiji region nema značenje s kojim bi se većina ljudi mogla identifikovati. No, veći problem predstavlja činjenica da obraćanje ,,regionima” ili „čovečanstvu” ostavlja potpuno otvoreno pitanje koje socijalne grupe bi zapravo imale koristi od participacije ovih političkih grupacija u vlasti.

Najzad, s obzirom na to da još uvek nije zvanično počela kampanju, ostaje da se vidi kome će se obratiti koalicija okupljena oko SPS-a. Ako imamo u vidu sastav ove koalicije i ideološki naboj sadržan u nazivu stožerne stranke, to bi mogli biti upravo sve brojniji marginalizovani slojevi o kojima za sada niko ne vodi posebnu brigu niti posvećuje posebnu pažnju.

Sudeći, dakle, prema parolama, politička scena u Srbiji nije homogena. Drugim rečima, nije potpuno svejedno ko će na predstojećim izborima pobediti. Mada se, na izgled, sve stranke obraćaju svima izvesno je da svi neće imati podjednake koristi u slučaju različitih ishoda. 

*Vanredni profesor na Filozofskom fakultetu BU