Politizacija kolevke

Roditelji širom Srbije zgroženi su potezom trgovaca koji su podigli cene i pre nego što je amandman o ukidanju poreza na opremu za bebe stupio na snagu. Oni koji se u ekonomiju razumeju uopšte nisu iznenađeni. Naprotiv, to su i očekivali.

Milica Bisić, koja je prvenstveno mama i baka, pa tek onda ekonomista, prva je upozorila da će od te mere koristi imati samo dovitljivi trgovci. Njene reči tada su naišle na oštru osudu šire javnosti. „Politika” je razgovarala s još nekoliko njenih kolega koji u kući imaju bebe. Svi do jednog su rekli isto.

U ovom slučaju, roditelji zbog novih cenovnika neće dobiti ništa, a manjak u državnoj kasi će prema nekim procenama biti veći za oko pet milijardi dinara. Toliko će manje para biti za sve. Da li je taj novac mogao bolje da se iskoristi? Da su nadležni socijalnu politiku vodili na rashodnoj, a ne prihodnoj strani budžeta, izdaci za dečju zaštitu, koji trenutno iznose oko 40 milijardi dinara, mogli su da se povećaju za više od 12 odsto. Tako bi novac zaista dobili oni kojima je najpotrebniji. Ovako, iako su potpisnici peticije imali najbolju nameru i čista srca iskreno želeli da pomognu najmlađima, kao krajnji rezultat imamo – subvencionisanje trgovaca.

I šta sad vlast može da uradi da prodavcima stane na put? Teoretski može da donese uredbu kojom će ograničiti marže, odnosno razliku između nabavne i prodajne cene na mleko u prahu, krevece, hranu za bebe, kolica, stolice za hranjenje, sedeljke za kola i pelene. I šta će se onda desiti? Trgovci će gubitak po tom osnovu nadoknaditi tako što će povećati cene cucli, igračaka, benkica – svega onoga na šta se vladin amandman ne odnosi.

Ako i među trgovcima ima roditelja, zašto se onda tako ponašaju? Zato što su bilansi neumoljivi, mesec mora da se završi na pozitivnoj nuli, a situacija u privredi je očajna. Ako treba da biraju da li će da povećaju cene, smanje broj radnika ili stave katanac na radnju, većina će izabrati najmanje zlo – poskupljenje.

Nameće se pitanje zbog čega je vlada podržala ovaj predlog. Zbog 180.000 prikupljenih potpisa? Teško. Za neke slične zahteve stizalo je i više potpisa, ali vlada je ćutala. Biće da je odgovor samo u jednoj reči – Đurđevdan. Na taj dan zakazani su izbori.

U politici, pogotovo predizbornoj trci, važe druga pravila. Ako je u ekonomiji više ponekad manje, na političkom tržištu to je sigurni profit koji se meri u glasačkoj kutiji. A kao dokaz da je vlada računala na to, govori i činjenica da su isti članovi vlade koji su sada podržali ovaj predlog, nekoliko godina bili listom protiv. S obrazloženjem da „treba naći rešenje po kojem svi društveni slojevi ne bi bili na isti način oslobođeni plaćanja poreza, jer mera treba da bude socijalno usmerena, odnosno da ne treba da se odnosi na bogatije slojeve društva”.

I tako su bebe, iako bez prava glasa, završile u kampanji.