Haos u Maliju

Amadu Sanogo, američki vojni đak i kapetan armije Malija, izvršio je 22. marta vojni udar i svrgao sa vlasti predsednika države Amadua Tumanija Turea, francusko-ruskog kadeta. Neočekivani prevrat, samo nekoliko dana uoči aprilskih predsedničkih izbora, i potonja ofanziva Tuarega i sledbenika Al Kaide na severu Malija, već su izmenili političku kartu Sahare, podigli na noge združene vojne jedinice zapadne Afrike, i ozbiljno zabrinule Savet bezbednosti UN.

„Sever Malija postaje sve opasniji teren koji plave brojne naoružane grupe, dok izgladnelo stanovništvo beži diljem Sahare ka zatvorenim granicama sa Nigerom i Mauritanijom”, upozorila je Marisa Fleming, portparol Visokog komesarijata za izbeglice UN u Ženevi.

Paradoks tekućih previranja u Maliju višestruk je. Koristeći se haosom zbog iznenadnog vojnog udara u prestonici Bamako, pobunjenici iz starosedelačkog plemena Tuareg 1.300 kilometara dalje na severu, pojačali su najnoviju, višemesečnu ofanzivu protiv državne armije (reprizu pobuna iz 1963. 1990. i 2006). U borbe protiv armijskih garnizona odmah su uskočili i sledbenici Al Kaide u islamskom Magrebu.

Severnjački protivnici režima u Bamaku „na blic” su osvojili gradove Kidal, Gao i Timbuktu i preuzeli kontrolu nad većim delom Malija, zonama gde su inače vodeća nalazišta zlata, uranijuma i nafte te saharske zemlje. Različiti su ciljevi Tuarega – ratobornih naslednika nekadašnjih sprovodnika transsaharske trgovine solju, zlatom i robovima – i Al Kaidinog ogranka Asan Dine.

„Tuarezi su još 1957. rekli ondašnjim kolonijalnim vlastima Francuske da ne žele da budu integrisani u Republiku Mali. Naš vekovni san je da objedinimo našu teritoriju koju zovemo Azavad”, saopštio je Hama ag Mahmud, vođa političkog krila tuareškog pokreta za nacionalno oslobođenje Azavada.

Džihadisti Asan Dine ne teže odvajanju od Malija, ali insistiraju na zavođenju striktnog šerijata – u inače sekularnoj državi. Sukob dve pobunjene snage dogodio se u Timbuktuu, istorijskom centru transsaharske trgovine i islamskog obrazovanja. Bolje naoružani džihadisti isterali su Tuarege, podigli svoju crnu zastavu u znak pobede i odmah zaveli šerijat. Trojica vođa Al Kaide u islamskom Magrebu, već su iz Alžira stigli u Timbuktu i smestili se u vojnu bazu Asan Dine. Bekstvo poslednjih vojnika državne armije sa severa, uprkos kavzi kod Timbuktua, osokolilo je i Tuarege i džihadiste. Oni su juče nastavili ofanzivu ka jugu i stigli do Moptija, na 430 kilometara od Bamaka.

Regionalna i međunarodna zajednica još kao da su zatečene paralelnim razvojem vojnih akcija na dva kraja Malija, trećeg afričkog izvoznika zlata.

Svetska banka i Afrička banka za razvoj već su ukinule pomoć Maliju – gde je tri od 13 miliona stanovnika na ivici gladi. Dugogodišnji saveznik Malija, SAD su ukinule vojnu pomoć – odmah posle udara. Regionalna grupacija ECOWAS zavela je oštre sankcije, zatvorila granice i mobilisala 2.000 pripadnika stajaće regionalne mirovne misije. Afrička unija izbacila je Mali iz kontinentalne organizacije.

Međunarodna zajednica ne krije zabrinutost zbog nove konfuzije u srcu novom sušom ispošćene Sahare. SAD upozoravaju da je teritorijalni integritet Malija doveden u pitanje. Francuska ističe da vojni udar ide naruku širenju uticaja Al Kaide u Sahari i obodnom Sahelu. Pariz neće slati trupe u Mali, ali je spreman da pruži logističku podršku trupama ECOWAS-a, najavio je juče francuski ministar inostranih poslova Alan Župe.

Dok su dalji potezi međunarodne zajednice, kapetana Sanogoa, Tuarega i džihadista u Maliju – neizvesni. Bežeći pred oružanim sukobom, 200.000 stanovnika severnog Malija već tumara po Sahari.

Tanja Vujić