Subvencije nisu predizborna mera

Odluku Odbora Skupštine Srbije za poljoprivredu, koji je dao podršku vojvođanskim poljoprivrednicima u zahtevima da im se i dalje isplaćuje 14.000 dinara po hektaru, doživljavam kao politički stav ljudi i stranaka koji su u tom telu. Ne bih ulazio čak ni u formalnopravne aspekte takve odluke, ali takav stav nameće samo jedno pitanje – koji su to političari kojima smeta da 150.000 novih gazdinstava dođe do državnih subvencija? Reč je, uglavnom, o domaćinstvima koja prošle i pretprošle godine nisu uživala tu vrstu podsticaja. I još važnije – nijedan legitiman poslovni interes 82.000 domaćinstava, koja su lane dobijala 14.000 dinara po hektaru, ničim neće biti ugrožen, izjavio je juče za „Politiku” ministar poljoprivrede, vodoprivrede, šumarstva i trgovine Dušan Petrović na pitanje kako doživljava stav resornog skupštinskog tela za koji su glasali i ljudi iz aktuelne koalicije na vlasti, dodavši da je za agrarni budžet obezbeđeno 30 odsto novca više nego lane.

Ove godine je samo za subvencije po količini i regresiranu naftu izdvojeno 22 milijarde dinara. Za petinu više nego prošle godine. Da ta mera „vredi” svedoči činjenica da se do juče za regresirano gorivo prijavilo čak 220.000 domaćinstava koja su povukla 25 od predviđenih 80 miliona litara dizela po ceni od 65 dinara. Nije teško, kaže Petrović, izračunati kolika je to ušteda ako se zna da za poljoprivrednika dizel košta 125 minus 60 dinara, koliko iznosi subvencija države, a dizel je danas na pumpama u redovnom prometu 141 dinar za litar.

Petrović ističe da će svim poljoprivrednicima koji se budu prijavili za subvencije po količini – država isplatiti zaslužene podsticaje. To se odnosi i na one koji sopstvene žitarice koriste za tov stoke i proizvodnju mleka. Svi će biti registrovani i uz evidencije Uprave za veterinu – isplaćivani.

Po ministru Petroviću ne stoji ni teza da će prerađivači prigrabiti podsticaje po količini od proizvođača. Iz dva razloga. Samo za žitarice namenjeno je osam do devet milijardi dinara u zavisnosti od roda, tri do četiri milijarde dinara namenjeno je za industrijsko bilje, a za regresirano gorivo opredeljeno je 10 milijardi dinara. Svi prerađivači su zvanično izneli stav da će soju ili suncokret otkupljivati po cenama koje budu na referentnim berzama, a država će ratarima isplaćivati još po tri dinara po kilogramu uljarica, po dinar za kilogram žita, 60 para za kilogram krompira i 50 para za kilogram šećerne repe.

– Te pare pripadaju proizvođačima i do njih ne mogu doći prerađivači. Čak i ako bude manipulacija s cenama, mada ne vidim nijedan logičan razlog zbog čega bi sada prerađivači sekli granu na kojoj sede, ministarstvo i vlada imaju mogućnost da donesu novu uredbu i krenu da subvencionišu izvoz tih kultura – upozorava Petrović.

– Poručujem poljoprivrednim proizvođačima da su, što se tiče otkupa i plaćanja preuzete robe, potpuno bezbedni. Niko ih neće „ucenjivati” – naglasio je Petrović i dodao da su prošle nedelje donete uredbe kojima se podstiče proizvodnja mleka, i to sa pet dinara za litar mleka i 25.000 dinara za svako umatičeno grlo. Novina je da ove godine nema „PIO uslova” ni za ove niti za bilo koje druge mere.

Primera radi, lane je u Vojvodini subvencije koristilo 22.000 od ukupno 82.000 domaćinstava. Do juče se u severnoj pokrajini prijavilo čak 60.000 registrovanih gazdinstava. Tri puta više. Ti, verovatno, nisu u kolonama nezadovoljnih, ali suština stvari je u nečem drugom – da se izdvojene pare pravedno i ekonomski racionalno raspodele, smatra Petrović.

Voćari i povrtari će dobiti 2,5 puta više subvencionisanog goriva nego ratari, pa će i oni biti stimulisani da proizvedu više i kvalitetnije nego do sada. Petrović podseća da je za prolećnu setvu obezbeđeno 80.000, a za jesenje radove još 90.000 tona regresiranog dizela.

Na pitanje, da li ga je stav Odbora za poljoprivredu pokolebao u uverenju o ispravnosti politike koju zastupa, Petrović kaže da „je politika koja stoji iza toga na potpuno pogrešnom putu. Računica im je više nego pogrešna. Predizborna kampanja je, ali im ovakvo zalaganje neće doneti nijedan političi poen. Boriću se za svako od tih 150.000 novih domaćinstava koja su se javila za subvencije. Ako je to pogrešno – neka mi se obije o glavu”. Petrović je dodao da se i prošle godine zalagao za istu ovakvu odluku o subvencijama, ali da je kompromis postignut na zahtev nekih koalicionih partnera, jer je predlog došao polovinom sezone kada nije jednostavno menjati pravila igre. Sada, po njemu, nema povratka nazad, jer subvencije nisu predizborna mera. Zato se ne pribojava 24. aprila – roka koji su mu vojvođanski paori ostavili da se izjasni o njihovim zahtevima.

Petrović naglašava da je održao reč prema poljoprivrednicima, kojima je letos obećao da će im subvencije do dinara biti isplaćene. Tako je do 31. januara za te svrhe isplaćeno pet milijardi dinara na ime obaveza za prethodnu godinu.

Kao argument više za opravdanost novih podsticaja Petrović navodi da su lane subvencije „pokrivale” 1.024.000 hektara. Za nove je, do juče, prijavljeno 1,5 od 4,2 miliona hektara obradivih površina koje Srbija ima. Ministarstvo je angažovalo oko 1.500 agronoma, koji su do tada bili nezaposleni. – Na taj način formirali smo sistem tako da u svakom trenutku znamo zašta je svaki dati dinar iz budžeta – potrošen i šta se na svakom prijavljenom hektaru gaji. Za one koji se polakome i krenu da nenamenski troše subvencije propisane su visoke kazne, uz obavezu da se svaki uzeti dinar od države i vrati – rekao je na kraju Petrović.

------------------------------------------

Kreće projekat navodnjavanja

Ministar Petrović za ponedeljak najavljuje početak realizacije projekta navodnjavanja 1,1 milion hektara oranica. Za start tog velikog i skupog posla izdvojeno je oko pet milijardi dinara. Ove godine planirana je revitalizacija kanalske mreže kojom se navodnjava 130.000 hektara zemljišta i izgradnja kanala za navodnjavanje novih 70.000 hektara. Naručeni su projekti za novih 270.000 hektara i oni bi trebalo da budu završeni u naredna tri meseca. Cilj je da se u narednih pet godina pod „veštačku kišu” stavi 1,1 milion hektara. Celokupan posao, sa opremom, koštaće oko pet milijardi evra, rekao je Petrović. Kada ovaj posao budemo završili, zarada od proizvodnje hrane u Srbiji će biti veća za dve milijarde evra, zaključuje ministar Petrović.

-----------------------------------------------

Laboratorija do kraja ove godine

„Politika” je ovih dana u dva navrata pisala da Srbija nema referentnu, nezavisnu, laboratoriju za kontrolu kvaliteta i zdravstvenu ispravnost mleka bez čijeg „pečata” ne možemo u EU sa izvozom mleka i mlečnih proizvoda. Pitali smo ministra – kada ćemo je imati?

– Do kraja ove godine – obećao je Petrović. – Raspisan je konkurs za angažovanje stručnjaka koji će raditi u njoj. Pošto su to dosta skupe analize, troškove će, u zavisnosti od raspoloživosti budžeta, verovatno deliti država i oni koji su zainteresovani za njene nalaze – rekao je Petrović.