Pet minuta za planetu

Organizacije za očuvanje čovekove okoline pozvale su svet da danas između 19.55 i 20.00 časova ugasi svetla i ostane u mraku.
Simbolično – da bi pokazao svest o opasnosti koju donosi globalno zagrevanje – jer i tih pet minuta doprineće štednji energije koju previše trošimo.
Ova globalna kampanja lansirana je preko interneta sloganom "Dozvolimo planeti Zemlji pet minuta odmora".
A mi, da li ćemo se pridružiti ili ćemo odbiti pet minuta mraka koji osvetljavaju put? Ako je prosvećenje obično vezano za svetlost, ovoga puta trebalo bi da stigne kroz tamu koja ne traje dugo i ne traži mnogo odricanja.

Nije slučajno odabran 1. februar, dan pre nego što će naučnici iz stotinak država i eksperti UN u Parizu predstaviti izveštaj o klimatskim promenama. Koliko je do javnosti dospelo, predviđa se značajan porast temperature i nivoa mora do kraja ovog veka ukoliko se ne smanje emisije gasova poput ugljendioksida, koji nastaju sagorevanjem fosilnih goriva. Zadržavajući toplotu u atmosferi, ovi gasovi proizvode efekat staklene bašte i identifikovani su kao glavni krivci globalnih promena.

Dobićemo nove podatke i nova predviđanja, ali i već poznat stari zaključak – čovek je najveći krivac za ugrožavanje planete. Priroda mu samo uzvraća.

Klimatske promene, zaključak je studije, mogle bi da budu mnogo gore nego što se do sada mislilo – pre svega zbog potencijalno katastrofalne ljudske podrške ubrzanju rasta temperature. Sem globalnog zagrevanja kopna, naučnici efekat "staklenika" direktno povezuju i sa znatnim rastom temperature okeana, sa porastom nivoa mora i dramatičnim topljenjem leda na Arktiku, Tvrde da će u ovom veku temperatura porasti između dva i 4,5 stepena Celzijusa, što je gotovo neizbežno, a ne treba isključiti mogućnost da poraste i za više od šest stepeni.

Možda procenat i ne deluje impresivno, kao ni pet minuta mraka, ali i mali brojevi prete dalekosežnim posledicama. Analizirajući različite klimatske modele, stručnjaci dolaze do zaključka da će rast globalne temperature umanjiti prirodnu sposobnost planete da apsorbuje ugljen-dioksid. Koncentracija ugljendioksida u atmosferi mogla bi da se poveća za 44 odsto, što je dodatnih 1,2 stepena Celzijusa zagrevanja do 2100. godine.

Izveštaj UN ide dalje od tri prethodna u direktnom povezivanju globalnih klimatskih promena sa rastućim emisijama ugljendioksida i drugih gasova "staklenika". Ljudski doprinos promenama se znatno uvećao, upozoravaju naučnici. Recimo, zbog našeg nezasitog apetita za energijom potrošnja struje stalno raste. Uz to smo i rasipni: televizor je uključen i kad ga ne gledamo, muzički uređaj isto, punjači telefona, stalno uključeni, već su se zagrejali. Ta toplota je struja – uzaludno potrošena. Da bi se nadoknadila, moraće da se proizvede. Više fosila za energiju, više ugljendioksida u atmosferi.

Zašto onda pet minuta mraka? Doskorašnji generalni sekretar UN Kofi Anan je, obraćajući se učesnicima Konferencije o globalnom zagrevanju održane jesenas u Najrobiju, upozorio na "zastrašujući nedostatak odlučnosti u suočavanju sa jednom od najvećih pretnji čovečanstvu". Budimo odlučni. Spasavajmo planetu!