Granice jave i sna

Specijalno za "Politiku"
Stokholm – Tokom cele 2007. godine Nordijski muzej u Stokholmu proslavljaće svoj 100-godišnji jubilej velikom izložbom "Veliki kolekcionar" koja je posvećena fenomenu kolekcionarstva, a sastoji se od 63 odabrane zbirke privatnih vlasnika iz cele Švedske. Zahvaljujući tom događaju, široka publika u Stokholmu imaće priliku da na ovoj izložbi u velikom holu Muzeja vidi i slike srpskih naivnih umetnika iz kolekcije pisca ovih redova. Izložba će biti otvorena cele 2007 – od 26. januara do 13. januara 2008. godine.

Nordijski kulturno-istorijski muzej u Stokholmu osnovan je, inače, 1872. godine zahvaljujući donaciji strasnog kolekcionara Artura Hazelijusa čiji je moto: "Upoznaj svoje korene i čuvaj svoje kulturno nasleđe – da bi spremnije dočekao budućnost" i sam usvojio. Od 1907. godine, ova eminentna kulturna ustanova nalazi se u zdanju velelepnog dvorca koji je jedan od vizuelnih simbola Stokholma. 

Slike koje se nalaze na izložbi povodom jubileja Muzeja svojim će gledaocima ispričati svoje priče – sa granice jave i sna. Njih svojim magičnim kistovima na platnu, ovekovečiće i prostodušni i jednostavni ljudi, naivni slikari iz Srbije.

Prošla godine u Švedskoj proglašena je godinom "multikulture" i imala je slogan "Multikulturalna Švedska". Cilj su bili podrška i ohrabrivanje kulturnih i etničkih različitosti stanovnika Švedske, i ta se akcija nastavlja i ove godine. Srpska naiva se vrlo lepo uklapa u tu inicijativu, jer je i sama "multikulturalna" sa svojim umetnicima koji su srpskog, ali i slovačkog, rumunskog, hrvatskog i mađarskog porekla.

Postoji još jedna osobenost naše naive, koja je interesantna iz švedske perspektive. A to je da u tom slikarskom pravcu kod nas ima puno žena slikara (na primer u Uzdinu, gde je stanovništvo rumunskog porekla i gde skoro isključivo slikaju žene).

Stara izreka kaže: "Jedna slika govori više nego hiljadu reči". Možda bi se moglo reći da slike srpske naive govore i mnogo, mnogo više. One pripovedaju o jednoj lepoj zemlji i ljudima koji tamo žive. Ta platna dočaravaju neko vreme koje kao da stoji, oživljavajući i čuvajući od zaborava prastare običaje. Na njima sve je skladno i potaman; iako su ljudi veći od kuća, a ptice veće od ljudi. Poneka slika alegoričnog sadržaja skriva svoju poruku ili duhovitu opasku, koja se tek kasnije otkrije. Na tim slikama raduju se deca i sve one zrače vedrinom i naivnim veseljem, a srce pune optimizmom i toplim miljem.

Slikare naivce čija su dela izložena u Nordijskom muzeju u Stokholmu ne brinu mnogo problemi perspektive niti anatomije; zauzvrat, njihove često dvodimenzionalne slike odišu humorom i narodnom mudrošću. Srpska naiva (ali samo ona autentična i prava) kao neki posrednik između neba i zemlje spaja čovekovu stvarnost i fantaziju. Ta niska od bisera budi pozitivna osećanja protkana poetskim raspoloženjem; ona simbolizuje čovekovu čežnju za sigurnošću i večnu nadu za neko bolje vreme. Te slike kazuju, na svoj topao i neposredan način, o dnevnim zbivanjima na selu, ali i o starim običajima koji su duboko urezani u nataloženom iskustvu naroda. Srpska naiva, svojom vizuelnom naracijom štiti i čuva od zaborava tradiciju i kulturni identitet naroda – ona za budućnost čuva staro i štiti ga od novog koje teži da ga u zaborav potisne.

Ove pitoreskne slike svetlih i jarkih boja pobudile su neočekivano veliku pažnju ovdašnje publike na svečanom otvaranju izložbe. Umetnost je uvek bila spona među ljudima različitih kultura, pa se nadamo da će i priče srpske naive biti u Švedskoj protumačene kao poruke dobre volje jednog naroda drugom.