Cenovnici iz "horor filma"

Kupovina se za Beograđanku Jelenu Joksimović pretvorila u detektivski posao. Ogromne razlike u cenama proizvoda istog proizvođača za nju nisu nikakva novost. Nedavno je, šetajući Sarajevskom ulicom, primetila da posteljina za francuski ležaj u jednoj prodavnici staje 1.700 dinara. Samo dve ulice dalje, posteljina istog dezena bila je čak 700 dinara skuplja. Istog dana prodavačica u butiku ubeđivala je Jelenu da nikako iz radnje ne izlazi bez pantalona koje prodaju po nabavnoj ceni od samo 800 dinara iako su ih pre tek mesec dana nudili za čak 2.000 dinara. Dok je iz radnje izlazila sa pazarom, Jelena je izračunala da je prodajna cena na ovom odevnom predmetu bila 2,5 puta viša od nabavne, što znači da su trgovci na pantalonama zarađivali čak 150 odsto.

Bilo koji potrošač u zemlji ima slična iskustva. Kupovina novog mobilnog telefona u prestonici, primera radi, obavezno se pretvara u potragu za najjeftinijim modelom iste marke. Tako, recimo, "nokija 60 70" u "SMS Mobil šopu"košta od 95, a u "Mobis Elektronisu" 120 evra. "Samsung iks 200" prodaje po ceni od 67 evra u "Mobtrendu" do 100 evra u "Pakomu". Razlike u cenama su posebno izražene na skupljim aparatima. Primera radi, "soni erikson m 600 i" u "Euromobilu" se prodaje po ceni od 300 evra, dok je u "Mobilhausu" (575 evra) bezmalo duplo skuplji. Cena "nokie n 93" kreće se od 550 evra (Mobilhaus) do 649 evra (Kvadra Komjunikejšns).

Na osetne razlike u cenama televizora pre nekoliko dana ukazao je i guverner Radovan Jelašić, pa se ispostavilo da isti uređaj u "Eltimu" košta 1.098 evra, u "Tehnomarketu" 828 evra, a u "Tehnomaniji" 994 evra. Istovremeno u Mađarskoj se isti televizor prodaje za 625, a u Nemačkoj za 549 evra.

Po ekonomskoj teoriji, tvrde stručnjaci, ovakvi prodavci, koji imaju velike marže, trebalo bi da propadnu. Međutim, na srpskom tržištu dešava se potpuno suprotno. Veliki broj ovakvih trgovaca već godinama uspešno posluje i povećava broj svojih radnji širom zemlje. Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta, ovaj privredni paradoks objašnjava time da je očigledno da u ovakvim situacijama veliki prodavci snabdevaju male trgovce i žive od velikoprodaje. To im, kaže on, omogućava da u radnji "okače" mnogo više cene i onda čekaju kupce koji na to ne obraćaju pažnju.

– Potrošači bi trebalo da kazne takve prodavce i da ih drugi put zaobiđu. Međutim, oni i dalje opstaju, pa je očigledno da imaju neki drugi izvor prihoda. Nešto na našem tržištu ne funkcioniše kako treba. Kada su u pitanju prodavci tehničkih uređaja, bez obzira na to što je konkurencija velika i što ih ima mnogo, uvoznika i dobavljača je malo. Moguće je da jedan izvor nameće cenu i da tu postoji neki vid koncentracije – objasnio je Nikolić i dodao da jedino što država treba da uradi jeste da dozvoli neometanu konkurenciju, odnosno da umesto takozvanih ekskluzivnih uvoznika svako ko želi može da se bavi uvozom robe iz inostranstva.

Jurij Bajec, profesor Ekonomskog fakulteta, skreće pažnju da u ovakvim situacijama ne treba odmah okriviti trgovce. Prema njegovom objašnjenju, uzrok skupoće treba tražiti u celoj grani, od uvoznika, preko posrednika, pa tek onda prodavca.

– Često se dešava da jedan proizvod uvozi jedan čovek. Jasno je da se on neće odreći ekstraprofita i svog monopolskog položaja. Takođe, postoje i realni problemi "ulaska" na pojedina tržišta, što takođe utiče na "držanje" visokih cena. To je direktni napad na potrošače i treba preispitati čime se bavi Antimonopolska komisija i nadležne institucije. Kupci nemaju pravo na izbor, jer trajna potrošačka dobra, baš kao i osnovne životne namirnice, moraju da kupe – konstatovao je Bajec i dodao da opravdanje prodavaca televizora o tome kako u Evropskoj uniji nema carina pa su zbog toga u prilici da potrošačima ponude niže cene "ne pije vodu".

Bez obzira na to što u Nemačkoj nema carina, objašnjava Bajec, porezi na televizore nisu zanemarljivi. On priznaje i da ne može da poveruje u opravdanje da su marže na tehničke proizvode veoma male, jer je to jedan od razloga zašto su cene astronomske.

-----------------------------------------------------------

Državi "vezane ruke"

Antimonopolska komisija nije ništa preduzela povodom osetne razlike u cenama tehničkih uređaja, zato što radi po prijavi pravnog ili fizičkog lica. Ovaj slučaj, kako objašnjava Mladen Radović, načelnik Odeljenja za cene u Ministarstvu trgovine, još niko nije prijavio.

– Problem se može rešiti samo zdravom konkurencijom. Svako mešanje države izlečilo bi posledicu, ali ne i uzrok velikih razlika u cenama. Za razliku od Evropske unije, gde su granice otvorene i gde nema carine, mi još važimo za zatvoreno tržište. Kada su televizori u pitanju, čak i među zemljama potpisnicama sporazuma CEFTA nema proizvođača ovih uređaja. Oni mogu da stignu ili iz EU ili sa Dalekog istoka. Pitanje je po kojim uslovima se oni uvoze na naše tržište – kaže Radović.

A. Nikolić

-----------------------------------------------------------

Razlike u cenama mobilnih telefona