Opustošena „Prosveta" očekuje pomoć države

Nezadovoljni zaposleni u izdavačkoj kući „Prosveta” okupili su se juče ispred knjižare „Geca Kon” u Knez Mihailovoj ulici zahtevajući od države isplatu zaostalih devet zarada, potpisivanje kolektivnog ugovora, drugi krug socijalnog programa, preispitivanje otuđene imovine i obeštećenje. 

– Posle raskida kupoprodajnog ugovora u „Prosveti” je od 16. novembra 2010. godine otpočeo proces restrukturisanja, koji još uvek nije završen. Situacija u preduzeću je izuzetno teška, od sedamdeset ljudi, po socijalnom programu otišlo je četrdeset troje, a samo njih sedamnaest ima socijalnu zaštitu i primanja preko biroa. Svi ostali vrlo brzo postali su socijalni slučajevi. Nama, koji smo ostali, sada se već duguje devet zaostalih zarada – kaže za naš list  Ljubica Muhić iz Samostalnog sindikata.

Podsećamo da je „Prosveta” privatizovana putem tendera 25. juna 2009. godine, a kupoprodajni ugovor sa preduzećem Dejana Pantovića „Medija II” raskinut je petnaest meseci kasnije, između ostalog i zbog toga što novi vlasnik nije ispoštovao socijalni program i zato što je imovinom raspolagao suprotno odredbama ugovora. U periodu privatizacije „Prosveta” je ostala bez velikog dela svoje imovine, a od te prodaje dugovi ne samo da nisu izmireni, već su vremenom i uvećani. Izuzev knjižare „Geca Kon”, koja nije mogla da bude prodata, jer je proglašena kulturnim dobrom, otuđene su celokupne poslovne prostorije „Prosvete” u zgradi između Knez Mihailove i Čika Ljubine ulice. Zatim, prodata je velika kuća Gece Kona u Dobračinoj ulici, poslovni prostor od osam stotina metara kvadratnih u Ulici Cara Dušana, a izgubljene su i neke knjižare u zakupu. „Prosveta” je vlasnik i dela prostora pozorišta „Boško Buha”, a nije dobila naknadu za njegovo korišćenje. Sada ova izdavačka kuća raspolaže sa tri knjižare u Beogradu i jednom na Kopaoniku.

Ljubica Muhić dodaje da sadašnji državni menadžeri Rodoljub Todorović i Radiša Rakić nisu tužili bivšeg vlasnika, preduzeće „Medija II”, koje duguje ukupno 51 milion, i zaključuje da to znači da niko ne odgovara za otuđivanje imovine.

– Međutim, Evropski parlament na sve ovo ne ćuti i insistira na preispitivanju problematičnih privatizacija u Srbiji, među kojima je i privatizacija „Prosvete” – kaže naša sagovornica.

Sadašnji direktor „Prosvete” Jovan Janjić, koji je na ovu dužnost stupio 1. avgusta prošle godine, i koji deli sudbinu svojih radnika jer devet meseci nije primio platu, objašnjava da su najveći problem ovog izdavača veliki zaostali dugovi, neizmirene obaveze prema dobavljačima, autorima i prema zaposlenima, iz vremena privatizacije.

– Iako je „Prosveta” u procesu restrukturisanja postala likvidna, dakle osposobljena je da može sama da funkcioniše, iz tekućih prihoda može da podmiruje rashode, mi ne možemo sami da podmirimo sva dugovanja i tražimo pomoć države. Ipak, posle zastoja izdavačke produkcije, za proteklih devet meseci objavljeno je šezdeset naslova. „Prosveta” to i zaslužuje, kao najveći izdavač stare Jugoslavije. U prošlom veku nije bilo nijednog značajnijeg pisca koji nije objavljivao u „Prosveti”, to je prosto bila stvar prestiža.  

Odluka o završetku restrukturisanja i dalja sudbina „Prosvete” prepuštene su Vladi Srbije, a zatim će se znati da li će ovaj izdavač ponovo ići u novu privatizaciju ili će dobiti strateškog partnera.