Još jedan Indijac kali evropski čelik

Lakšmi Mitalu, globalnom kralju čelika, upravo se pridružio jedan zemljak: Ratan Tata. Najpoznatija multinacionalna korporacija Indije upravo je pobedila na aukciji za britansko-holandski lanac čeličana Korus. Cena: 11,3 milijarde dolara. Dobitak: sa 56. mesta u svetskoj ligi čelika, Tata se popeo na peto. Na prvom je i dalje, posle prošlogodišnje investicije u Arselor, neprikosnoven Mital stil.

Ali dok Lakšmi Mitala sa Indijom vezuje samo poreklo, Ratan Tata je prvi čovek najstarije kapitalističke kuće Indije, osnovane daleke 1868, još u vreme kada je kraljica Viktorija bila i suveren "najsjajnijeg dragulja u kruni Imperije". Imperiji je sada uzvraćen udarac: nekadašnja kolonija je ovim demonstrirala svoju rastuću moć i uticaj.

Korus je nastao 1999. ujedinjenjem Britiš stila i jedne holandske čeličane, ima železare  u Britaniji, Nemačkoj, Francuskoj, Norveškoj i Belgiji. Sa 47.000 zaposlenih ima, međutim, i reputaciju globalnog proizvođača sa najvećim troškovima.

Tata je poslovna grupacija sa 96 kompanija u sedam industrija i godišnjim prihodom od 22 milijarde dolara (2,8 odsto BNP-a Indije). To je ujedno i ime poslovne dinastije koja pripada maloj, ali preduzetnoj i bogatoj zajednici indijskih Parsa, čiji su preci pre oko hiljadu godina, kao sledbenici Zaratustre, izbegli iz Persije. Danas ih ima samo oko 70.000, nastanjenih uglavnom u Mumbaju (Bombaj) i okolini. Tate su imale važnu ulogu u ekonomskoj istoriji Indije: zemlji su dali prvu domaću banku, prvu domaću avio-kompaniju (današnji nacionalni prevoznik Er Indija nastala je nacionalizacijom Tata erlajnsa) i, naravno, prvu čeličanu. Poslednjih meseci zapažen publicitet dobija njihov projekat "narodnog auta" za Indijce koji će biti samo malo skuplji od 2.000 dolara.

Za razliku od Lakšmi Mitala koji je tajkun novijeg datuma, i koji se razmeće novostečenim bogatstvom (jedna od najluksuznijih rezidencija u Londonu, samo za svadbu ćerke potrošio je 50 miliona dolara), Tate su veoma diskretne. Poznati su, takođe, po odličnim odnosima sa svojim radnicima: grupacija nije imala štrajk već 75 godina.

U poslednjih pet godina, Tate su potrošile oko pet milijardi dolara investirajući širom sveta (kupili su, između ostalog, i pogon komercijalnih vozila korejskog Daevua). Sve u svemu, posluju u 54 zemlje i svoje proizvode i servise – od soli do softvera – izvoze u 54 zemlje.

Kupovina Korusa je njihov dosad najveći poduhvat i nova potvrda naraslog samopouzdanja indijskog biznisa, u okolnostima kada Indija već četiri godine uzastopno beleži rast veći od osam odsto. Taj rast je dosad uglavnom bio zasnovan na unutrašnjoj tražnji, pa bi ovo mogao da bude i prvi signal da domaće tržište, ma koliko bilo veliko, najvećim indijskim korporacijama postaje pomalo tesno.

Pobeda Tate nad rivalom iz Brazila u utakmici za evropski lanac čeličana, izazvala je razumljivu euforiju u indijskim medijima. "To potvrđuje da Indija postaje veliki igrač na terenu globalizacije", konstatuje u svom komentaru "Tajms ov Indija". "Indija nije samo primalac stranih investicija već je i sama strani investitor", ocena je Kamal Nata, indijskog ministra trgovine i industrije.  Svota koju će Tata platiti za Korus veća je, naime, od ukupnih stranih investicija u Indiji prošle godine.

Na širem planu, ovaj potez označava dodatnu konsolidaciju globalne industrije čelika, u kojoj je već stvoren novi poredak. Potrošnja ovog metala je u stalnom porastu: ukupno je u 2006. iz visokih peći izašlo 1,23 milijarde tona, što je za 65 odsto nadmašilo ukupnu produkciju od pre deset godina.

Rast je izazvan porastom tražnje pre svega od zahuktanih ekonomija Kine i Indije. Kina je danas i najveći proizvođač. Na drugom mestu lige čelika u kategoriji nacija je Japan, Amerika, nekada neosporni šampion, sada je na trećem mestu, četvrta je Rusija, peta Koreja, dok je Indija na sedmom mestu.

Tata će, kao peti pojedinačni svetski proizvođač, godišnje liferovati 25 miliona tona (više od  Ju-Es stila, koji je sada na sedmom mestu). Kako je izjavio Ratan Tata, kupovina Korusa otvara vrata "zrelog" evropskog tržišta, a posredna korist će biti i ušteda u operativnim troškovima od oko 350 miliona dolara.