Putin bez naslednika

Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je juče na velikoj godišnjoj konferenciji za novinare da neće on određivati ko će biti sledeći šef ruske države nego da će o tome konačnu reč dati ruski narod. "Već mnogo puta sam odgovorio na to pitanje: neće biti nikakvih naslednika, biće kandidata za funkciju predsednika", napomenuo je Putin uz opasku: "Ja ne vladam, ja, jednostavno, radim." Tradicionalnoj godišnjoj konferenciji za štampu, inače šestoj po redu i najvećoj do sada, prisustvovala su 1.232 akreditovana novinara, od čega 870 iz Rusije i 262 iz inostranstva. Teme razgovora bile su raznovrsne, od ekonomije i socijalnih prilika u zemlji, pa preko međunarodnih pitanja i odnosa sa bivšim sovjetskim republikama, do predstojećih parlamentarnih i predsedničkih izbora zakazanih za kraj 2007. i početak 2008. Konferencija je trajala tri sata i 32 minuta, a Putin je odgovorio ukupno na 69 pitanja.

Skinuto nasleđe SSSR-a

Osvrćući se u uobičajenom uvodnom izlaganju na ekonomske pokazatelje za proteklu godinu, predsednik Putin je naglasio da je i u 2006. nastavljen ubrzani uspon ruske ekonomije. Prema zvaničnim podacima, rast bruto društvenog proizvoda iznosio je između 6,7 i 6,9 procenata, kako je i bilo predviđeno. Pri tome, Rusija je kreditorima pre isteka roka vratila dug u vrednosti od 22 milijarde dolara i time potpuno ispunila sve dužničke obaveze koje su joj preostale iz vremena Sovjetskog Saveza. Predsednik je posebno istakao činjenicu da u tu sumu ulaze i dugovi drugih bivših sovjetskih republika čije je vraćanje Rusija preuzela na sebe. Putin je podsetio i da je od SSSR-a nasleđen dug od 165 milijardi dolara, a da već danas ruske devizne rezerve iznose 303,7 milijardi dolara.

Predsednik je, istovremeno, odlučno odbio zamerke da rukovodstvo u Moskvi koristi energetske potencijale kako bi vršilo politički pritisak na druge države, ali je dodao i da Rusija nije dužna da finansijski pomaže bilo koju od njih. A upravo to je rađeno u poslednjih petnaest godina, i to na račun standarda ruskih građana. "To ne radi nijedna zemlja u svetu, i vreme je da i Rusija prestane sa takvom praksom", naglasio je predsednik i dodao da stručnjaci najbolje znaju kako teče snabdevanje stranih potrošača energentima i pod kojim uslovima se sve to odvija.

Odgovarajući na pitanja o spoljnoj politici Rusije, Putin se dotakao i problema širenja NATO-a. "Znate naš odnos prema širenju alijanse. Mislimo da to sigurno neće doprineti jačanju mira u svetu", naglasio je. Predsednik je to ilustrovao na primeru Finske, o čijem se ulasku u NATO sve više govori, a što sigurno neće povoljno uticati na saradnju Rusije sa alijansom. "Glavna opasnost danas preti od terorizma, trgovine narkoticima, trgovine ljudima, organizovanog kriminala i širenja oružja za masovno uništenje, a ti problemi mogu se rešiti jedino zajedničkim naporima i na neblokovskoj osnovi", smatra Putin. 

S tim u vezi ruski predsednik je istakao i da je Moskva već duže vreme upoznata sa planovima SAD o premeštanju kompleksa protivraketne odbrane u Evropu. "U cilju osiguranja bezbednosti spolja svi naši odgovori biće asimetrični, ali i efektivniji. Već sada posedujemo komplekse protivraketne odbrane, ali se nećemo zaustaviti na tome. Sistemi potpuno nove generacije na kojima radimo i koje razvijamo neće imati premca", naglasio je Putin uz napomenu da se upravo radi na raketama koje se kreću hiperzvučnom brzinom i pri tome su sposobne da menjaju pravac. "Protiv takvog oružja svaka PRO je, jednostavno, bespomoćna", objasnio je predsednik.

Pravoslavlje i nuklearni štit

"Planovi SAD o razmeštanju PRO sistema u istočnoj Evropi nisu upereni ni protiv terorista, ni protiv Irana koji, ionako, ne poseduju balističko oružje. Takav argument jednostavno ne stoji. Pomenuti planovi izazvaće (sa strane Rusije) asimetričnu, ali istovremeno i daleko efikasniju reakciju", poručio je Putin.

Predsednik je otišao i korak dalje izjavivši da su pravoslavlje i nuklearni štit jednako važni za opstanak Rusije. "Iz toga je moguće izvući jasnu predstavu o tome na koji način je država obavezna u budućnosti da se odnosi i prema jednome i prema drugome", završio je Putin konferenciju za novinare.

Interesantno je da bi jučerašnji predsednikov susret sa novinarima lako mogao biti i poslednji tog tipa. Naime, ukoliko ga okolnosti navedu na to da ipak sledi primer svog prethodnika Borisa Jeljcina (od 31. decembra 1999. godine) i povuče se sa mesta predsednika Rusije pre isteka mandata, Putin će to morati da uradi otprilike u slično vreme (oko Nove godine). To znači da bi se na nekoj sledećoj sličnoj konferenciji pred novinarima već našao novi šef države, ko god to bio.

Sa druge strane, ukoliko bi (kako trenutno stvari stoje) ostao na sadašnjoj funkciji do punog isteka mandata, tradicionalni susret sa novinarima bi se desio pred same naredne predsedničke izbore (početkom marta 2008.) i bilo bi prilično neuobičajeno da neko ko već odlazi govori o onome što će se dešavati u njegovom odsustvu, a posebno da iznosi bilo kakve strateške procene.

U svakom slučaju, jučerašnjem susretu Putina sa svetskim i ruskim novinarima već sada se može dati epitet – istorijski.