„Ju grupi" na volju, publici na užitak

Prvi put za 42 godine postojanja i rada, na Veliku scenu Centra „Sava”, 19. aprila, izaći će članovi „Ju grupe”. Članovi porodice Jelić – Dragi, Žika i Petar, zajedno s bubnjarom Slobodanom Jurišićem, provešće publiku kroz veći deo svog muzičkog opusa, svirajući hitove i pesme koje je publika najviše volela.

– Dugo smo izbegavali „Sava centar”, ali sada smo ga odabrali kako bismo svirali – tišinu! Jer, kada svirate na velikom prostoru uvek je to svojevrsna borba s jačinom, puno muzike i tada se izgubi muzikalnost. Nije u tom novobeogradskom zdanju baš prostor za rok muziku, ali potrudićemo se da se prilagodimo. Tamo se sve čuje i nema skrivanja iza buke – smatra Dragi Jelić, dodajući da će koncert 19. aprila biti „njima na volju, a publici na užitak”.

Muziku ni on ni njegovo brat Žika nikada nisu shvatali kao biznis iako već petu deceniju od nje žive.

– Nismo želeli da postanemo robovi u trci za materijalnim dobrima. Želeli smo da živimo kao sav normalan svet. I želja nam se ostvarila. Zato slobodno kažem da sam izuzetno srećan čovek. Radio sam posao koji nisam smatrao poslom, stalno sam se usavršavao. Voleo bih da svako proživi takav deo života kakav sam ja proživeo – kaže Dragi u razgovoru za naš list.

Na pitanje da li se slaže s konstatacijom mnogih kritičara da je „Ju grupa” rodonačelnik etno-zvuka, kaže da im to mnogi pripisuju, s razlogom.

– Svojevremeno je neko iz grupe započeo s nekom temom na bubnjevima, što me je inspirisalo da krenem s „Nonom”. Posle su mi rekli da bismo mogli pola takvog repertoara da imamo kada to tako dobro radimo, folk-kulturu ubacujemo u rok. A kada se nešto mora... Mi, onda, nismo hteli. I kada su drugi počeli to da zloupotrebljavaju mi smo prestali. Iako, naravno, nemam ništa protiv narodne baštine. Naprotiv, volim dobru izvornu narodnu pesmu – priča autor brojnih hitova, zaljubljenik u reku i motore.

– Kada sednem na motor kao da sam se popeo na nekog rasnog konja. Ništa lepše od opuštajuće vožnje – kaže Dragi koji se sa Žikom pre dve nedelje vratio iz Amerike, u kojoj su bili zbog skupa bajkera, održanog na Floridi, tačnije u Dejtona biču.

– Žika, Nigor, ja i još osam osoba krenuli smo na ovaj skup koji dnevno ugosti 300.000 do 400.000 motorista! Verovali ili ne, nijedan motor tamo nije isti. Vlasnici predstavljaju motore koji su od fabričkog zadržali samo ime „Harli Dejvidson”. Sve ostalo je proizvod inventinosti vlasnika. Ne možete da zamislite šta ljudska mašta sve može da izmisli. Naravno, dele se i nagrade za razne kategorije. To je ogromni nepregledni vašar na koji dolaze motoristi iz cele Amerike, ali i ostatka sveta – ne skrivajući oduševljenje priča Dragi koji i poseduje jednog „harlija”, kao i njegov brat Žika koji je svoj motor sređivao tri godine.

U Americi su im se pridružili naši ljudi koji tamo žive, a takođe su zaljubljenici u motore. Vozili su s njima nekoliko stotina milja.

– Kad jednom sednete na motor, tu ste ceo život. A kad prestanete da ih vozite, najčešće zbog narušenog zdravlja ili starosti, ostanete da ih gledate – kaže Dragi Jelić.

----------------------------------------------

Gde ste, braćo, zemljaci!

– Sretali smo tamo naše ljude. Dok smo, tako, u Majamiju parkirali pored plaže, prilazi jedan čovek, takođe na „harliju”, gleda gde će da parkira i spazi naše majice na kojima je pisalo „Harli Dejvidson – Beograd”. „Gde ste braćo zemljaci, otkud vi ovde” povika čovek, naš „komšija” iz Zemuna – priča Žika Jelić.