Zabrana prilaska slaba mera protiv nasilnika

Svake godine više od 500 siledžija dobije meru zabrane približavanja žrtvi porodičnog nasilja, pri čemu sudovi često određuju i zabranu daljeg uznemiravanja i zabranu pristupa njegovom mestu stanovanja ili rada. Međutim, iza kulisa ove sudske statistike stoji realnost u kojoj nasilnici krše ovu zabranu i nastavljaju da maltretiraju svoje žrtve – da ih sačekuju s posla, prate do kuće, prete batinama i fizički se obračunavaju s njima, jer su ih „izvrgli javnom ruglu”. O masovnom ignorisanju ove sudske odluke dovoljno govori podatak da je u poslednjih par godina nekoliko žena stradalo od ruke nasilnika kojima je bila izrečena sudska mera zabrane prilaska.

Koordinator Savetovališta protiv nasilja u porodici Vesna Stanojević ističe da krivični zakon propisuje da će se „onaj ko prekrši mere zaštite od nasilja u porodici kazniti zatvorom od tri meseca do tri godine i novčanom kaznom”, ali u zakonu ne piše ko je nadležan za sprovođenje ove mere. Posledica ove „rupe u zakonu” jeste činjenica da nasilnici nastavljaju da maltretiraju žrtve.

– Kada se žena obrati policiji najčešće dobije odgovor „podnesite tužbu protiv nasilnika”. Pošto ne umeju da pronađu izlaz iz ovog začaranog kruga nasilja, neke žene se obraćaju nama za pomoć i mi ih smeštamo u Sigurnu žensku kuću, tako da svakoga dana po jedna žena sa svojim detetom postane stanarka naše kuće – zbog toga što nasilnik krši zabranu prilaska ili zbog bega iz akutne situacije nasilja. Imam utisak da naša država donosi zakone zato što to „tako treba”, a ne da bi ih sprovela – kaže Vesna Stanojević i ističe da je broj nasilnika koji je iseljen iz stana „na nivou statističke greške”. 

Ona objašnjava da su zakoni koji bi trebali da štite žrtvu nasilja u porodici puni „operativnih” nedorečenosti. Osim što je nejasno ko je nadležan za sprovođenje mere zabrane prilaska žrtvi, u praksi se često dešava da nasilnik izbaci ženu iz stana, pa ona biva prinuđena da od suda potražuje dečju zdravstvenu knjižicu i školske udžbenike – jer po zakonu ona može da uzme samo svoja lična dokumenta.   

Gordana Vuković, portparol Prvog osnovnog suda u Beogradu, ističe da ukoliko nasilnik prekrši meru zabrane prilaska žrtvi, ona treba o tome da obavesti policiju i da podnese prijavu zbog kršenja sudske zabrane.

– Ako nasilnik prekrši sudsku odluku o zabrani prilaska, podnosi se krivična prijava i pokreće se novi krivični postupak, a nasilnik može biti osuđen do tri godine zatvora – objašnjava Gordana Vuković. 

Vesna Stanojević kaže da poseban problem imaju žene po izlasku iz Sigurne kuće, kada sa siledžijom moraju da dele životni prostor, a i dalje nemaju konačnu sudsku odluku o podeli imovine. U toj situaciji zlostavljanje postaje svakodnevna pojava.

Ona ističe da je nejasno zbog čega se sudski postupak obustavlja ako žrtva odustane od krivičnog gonjenja nasilnika, ako je nasilje u porodici kvalifikovano kao krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti. Ona objašnjava da žene imaju veliki strah od nasilnika i da članovi njegove porodice često ne prezaju od toga da ih stalno zastrašuju, pa ne treba da čudi njihova odluka da „iznenada” odustanu od sudskog postupka.

– Začuđujuće je da se obustavlja sudski postupak ako žena od njega odustane. To bi isto bilo kada bi se odustalo od krivičnog gonjenja vozača koji je pregazio i usmrtio pešaka – ocenjuje Vesna Stanojević.