Biografija jednog vremena

Strasni sakupljač rečnika i enciklopedija – Jovan Ćirilov dobar deo svojih polica popunjava sam. "Rečnik novih reči" objavio je 1982, "Novi rečnik novih reči" 1991, "Srpsko-hrvatski rečnik varijanata (inačica)" 1989. i 1994. Pre deset godina "Oktoih" i Grad Teatar Budva štampali su mu prvu zbirku "Reči nedelje" koje sedamnaest godina ispisuje za NIN. Sada pod znakom "Prosvete" izlazi drugi tom.U čitanju sabranih reči, pored enciklopedijske ozbiljnosti, zanimljivog etimološkog pristupa pa i nekakvog specijalnog lingvizma, osvaja "spomenarski" duh podebelog libra Ćirilova.

Njegov izbor, redosled reči, bogatsvo žanra i forme u postupku tumačenja, vođeni su nepredvidivim tokom događaja kako u okruženju tako i na ličnom planu. "Reči nedelje" su i biografija jednog vremena i autobiografija pisca. Ukoričene, one predstavljaju mapu mentalnog, društvenog, političkog stanja teritorije koju Ćirilov savršeno dobro poznaje i koja mu je stalni izvor inspiracije.

Pojmovi i imena za koja se čini da su potpuno potrošeni u medijskom obrtu, za Ćirilova su esejistički povod, prihvaćen sa simpatijom i entuzijazmom. Čak i ono što ni slučajno nije milo ni drago, ni čast ni ponos, potonulo je u opštem osećanju da, takav kakav je, a pretežno je opasan i grozan, život postoji da bi  nadigrao Al Kaide, AJFORE, Antrakse, bioterorizam, kleptokratiju, šizele i smirele i kohabitirao sa lustriranim glodurima, tajkunima, slavio Teslu, uzdržavao se od rominga, ignorisao

Uzgred, ejdžizam je dobna, odnosno starosna diksriminacija. U cilju što plastičnijeg objašnjenja tog pojma Ćirilov upotrebljava samog sebe. S puno razumevanja za razbarušeni naraštaj koji ga, katkad doživljava kao sveprisutnog mesiju, bez namere da se buni, citira Unamunov stav da je "samoživa starost ono detinjstvo u kojem smo svesni smrti".

Pokušaj otkrivanja sistema u izboru reči  vodi neobavezujućem saznanju da – nema sistema. Uz one diktirane aktuelnim zbivanjima, zastupljene su i manje-više poznate, ali iz određenih razloga, autoru bitne reči. Naš najproduktivniji, veoma cenjen kolumnista, briljantno "pravda" lični izbor, posebno imena savremenika kojima iz nekih razloga "duguje" stubac . Dodaje im  imenjake prošlosti i sadašnjosti, argumentuje njihovu moguću familijarnost, a usput, produbljuje čitaočevo znanje, navodi ga na igru spajanja nespojivog i podseća da je sve u nekakvoj vezi. Što je dobar mamac za čitalačku sortu koja ima averziju prema edukovanju. Za objašnjenje kolateralnog, recimo, kreće od Prizrena i Đakovice, prolazi lekcije srednjovekovnog latinskog, francuske prideve, konsultuje meteorologiju, podseća na "pobočnog" kneza Pavla , stiže do Hamleta i kralja Klaudija koji takođe pominje mogućnost "kolaterale".

Mada bogat najrazličitijim znanjima, Ćirilov je u stalnom treningu radoznalosti a Reč je samo jedan od vidova njegove spisateljske vitalnosti. U kolumni za NIN imao je izuzetnog koautora, Jugoslava Vlahovića. Ono što enciklopedista objašnjava šlajfnom, veliki karikaturista katkad pojašnjava haiku-crtežom. A ne retko, iscrtava svoj, veoma angažovan odgovor na "zadatu temu".