Drugovi su po celom svetu

U San Salvadoru se 17. januara okupilo 596 partijskih delegata iz 33 zemlje Latinske Amerike, Evrope, Azije i Afrike. Tema skupa je bila – dogovor o jačanju saradnje u borbi za socijalizam.
Tri dana kasnije, u Moskvi, komunisti Rusije, Belorusije, Ukrajine, Jermenije i drugih bivših bratskih sovjetskih republika razgovarali su o saradnji u ostvarivanju velikog cilja: ponovnog ujedinjenja u veliku državu – Sovjetski Savez.

Sastanak komunističkih partija sveta održan je nekako u isto vreme (18–23. januar) u Istanbulu, sa širom temom: borba protiv imperijalizma i širenje stvari socijalizma, kao svetskog procesa.

Reč je o januaru 2007. Komunizam, kao ideologija, i socijalizam kao praktično ovaploćenje njegove prve faze, koji su obeležili gotovo ceo 20. vek, jeste poražen – slom SSSR-a je bio poslednji ekser u njegovom kovčegu – ali komunisti, očigledno, nisu. Sa komunizmom, odnosno socijalizmom, sem nekoliko izuzetaka, najradikalnije su raskinuli oni koji su imali neposredno iskustvo s njim. Preživele su, i reklo bi se cvetaju, sudeći bar po broju, na stotine komunističkih partija, uglavnom tamo gde socijalizma nije bilo. Drugovi su rasuti po celom svetu.

Komunističke partije imaju apsolutnu vlast u Kini, Severnoj Koreji, Vijetnamu, Laosu i na Kubi. Ako se tome dodaju i neke afričke zemlje, čije vladajuće stranke, iako to nemaju u imenu, mogu da se podvedu pod komunističke, u nekoj vrsti socijalizma i danas živi bezmalo milijardu i po ljudi.

Drugde, u parlamentarnim demokratijama, komunističke partije su decenijama legitimni faktori u političkom životu, istina u znatno manjoj meri nego pre kolapsa sovjetske imperije. Italijanska KP je prvo reformisana, pa potom se podelila, zadržavši simbolično mesto u parlamentu. KP Francuske se održala, ali samo kao bleda senka nekadašnje. KP Japana u parlamentu danas ima devet poslanika, a nekad je dobacivala i do 40.

U Indiji, dve KP obezbeđuju parlamentarnu većinu koaliciji koju predvodi Kongresna stranka, dok KP marksista već decenijama predvodi vladu u Zapadnom Bengalu.

U Rusiji, naslednik KPSS je KPRF (KP Ruske Federacije), koja u mnogo većoj meri zagovara patriotizam i nacionalizam nego marksizam i lenjinizam. Na izborima za Državnu dumu, održanim 2003, osvojila je 18 odsto glasova. Na sledećim, planiranim za oktobar ove godine, očekuje se da će dobiti samo upola toliko.

Komunističke partije postoje i u Iraku i Siriji, pa čak i u Iranu. Nije čudno što ih, na primer, u Jermeniji ima čak sedam, a u Gruziji pet, ali je iznenađujuće da je osam KP registrovano u Velikoj Britaniji, a sedam u SAD.

Čim je srušen Berlinski zid, Fransis Fukujama je proglasio "kraj istorije". "Velika ideološka borba je gotova... Zapadna liberalna demokratija se potvrdila kao najbolji način za organizovanje društva i sada je bez ozbiljnog rivala... Zapad nije samo dobio hladni rat: taj uspeh je stavio i tačku na istoriju."

Pokazalo se potom da je takva ocena bila malo preuranjena: Fukujama je samo lepo formulisao ono u šta su mnogi želeli da veruju. Put od Marksa ne vodi samo ka liberalnoj demokratiji, ali to je druga tema. U svakom slučaju, marksistička rešenja nisu uspela, ali realnosti obespravljenosti, eksploatacije i bede su ostale.

Venecuelanski predsednik Ugo Čaves nije komunista, ali svojim zemljacima obećava "socijalizam 21. veka", i pobeđuje na izborima, sa ambicijama da od svog uzora Fidela Kastra, koji je na kraju životnog puta, preuzme zastavu socijalizma, do koga se, u njegovom slučaju, stiže stazom popločanom petrolejskim dolarima.

KP Kine je čvrsto za kormilom najmnogoljudnije nacije sveta, ali sve vesti iz Kine govore o njenom novom "velikom skoku", ovog puta u kapitalizam. Predstavnici KP Kine učestvuju na gotovo svim međunarodnim skupovima komunističkih partija, a njihovi govori tamo su, prema neposrednom svedočenju jednog od učesnika, "antiimperijalistički, ali načelni". Državni interesi imaju prednost nad partijskom ideologijom.

Vijetnamska partija je zauzeta "uspešnim vođenjem Socijalističke Republike Vijetnama ka postavljenom cilju: bogatim ljudima, jakoj zemlji i ravnopravnom demokratskom i civilizovanom društvu".

U Severnoj Koreji ne pominju bogatstvo, nastojeći da međunarodno uvažavanje, kad već ne mogu da obezbede poštovanje, iznude naplatom straha od svojih raketa i nedavno napravljene atomske bombe.

A u Srbiji? Nova komunistička partija Jugoslavije tvrdi da ima 17.000 članova (od kojih samo trećinu aktivnih), filijale u svim eksjugoslovenskim republikama, zalaže se za obnovu Jugoslavije, ali bez "titoizma".  Nije učestvovala na minulim izborima, ali će za sledeće biti spremna. "Nema istinske socijalne pravde bez socijalizma", kaže mi Branko Kitanović, generalni sekretar. "Onaj koji smo imali bio je sa stotinu mana, ali i hiljadu vrlina, a sada je obrnuto", dodaje.

"Planeta će biti crvena", poručuje kalendar NKPJ, sa slikama Marksa, Engelsa, Lenjina i Staljina. Protiv su ulaska u NATO i Evropsku uniju.

Sedište NKPJ je na trećem spratu u Nemanjinoj ulici 34 u Beogradu. Prvi komšija joj je Kancelarija za pridruživanje Srbije EU.