Medicinari odlaze u inostranstvo

Većina zdravstvenih ustanova kuburi sa nedostatkom medicinskog kadra, a zbog neodobravanja prijema novih radnika ustanove su često prinuđene da na svoju ruku zapošljavaju lekare i sestre kako bi rešile problem. Na birou se trenutno nalazi oko 2.100 lekara i oko 14.500 osoba sa srednjom stručnom spremom iz ove oblasti, od kojih su mnogi počeli da gube nadu da će ikada doći do radne knjižice.

Na naše pitanje da li će do kraja mandata uspeti da utiče na nadležne da se zaposli 600 zdravstvenih radnika, kako je pre nekoliko meseci zahtevao, prof. dr Zoran Stanković, ministar zdravlja, kaže da ga niko deklarativno nije podržao oko zapošljavanja novih ljudi kako bi se u budžetu za to izdvojio novac.

– Nećemo odustati od te namere. Zbog loše materijalne situacije zdravstvenih radnika, kada pristupimo EU, doći ćemo u situaciju da lekari odlaze da rade u druge zemlje. Dakle, postoji mogućnost da ostanemo bez dobrih lekara – naglasio je ministar zdravlja.

Trbuhom za kruhom, zbog boljih plata i uslova rada, mnogi zdravstveni radnici napuštaju srpske bolnice i odlaze u druge zemlje. Tako u ovom trenutku Kliničko-bolničkom centru „Dr Dragiša Mišović” u Beogradu nedostaje 45 zdravstvenih radnika, što je nedavno obelodanio ministar zdravlja.

– U kratkom vremenskom roku šest anesteziologa je napustilo ovu ustanovu i u narednom periodu, bez obzira na postojeće teške materijalne prilike, moramo da obezbedimo kadar za funkcionisanje ove ustanove – naglasio je dr Stanković.

Osim anesteziologa, ovoj bolnici nedostaju i medicinari drugih specijalnosti, kaže Sanja Paunić, pi-ar KBC „Dragiša Mišović”, a posebno je ozbiljan deficit kardiologa jer je ustanovu napustilo pet od 13 zaposlenih kardiologa.

– S druge strane, broj pregleda na kardiologiji je povećan, što govori o enormnoj požrtvovanosti i zalaganju postojećeg kadra. Nedostaju nam i hirurzi i medicinske sestre. Mnogi su otišli u inostranstvo, a recimo anesteziolozi su posebno traženi u Sloveniji. Neki su otišli u penziju, a ipak zbog takvog prirodnog odliva kadrova nismo dobili dozvolu da na njihova mesta zaposlimo nove ljude. U periodu koji je za nama, menadžment bolnice je zaključio da je za naše pacijente, ali i kredibilitet ustanove značajno da maksimalno angažujemo zaposlene, pa smo organizovali rad u dve smene. Kako je od 2009. do danas svake godine obim rada podizan za 10 odsto, a broj kadrova se uporedo smanjivao, možemo da zaključimo da dalji rad na ovaj način, u skučenim uslovima, uz ozbiljan deficit kadra, predstavlja rizik po pacijente. Ne možemo zameriti kolegama koji su otišli u potrazi za boljim uslovima rada. To su iskusni specijalisti i supspecijalisti, stručnjaci u svojim oblastima. Slična je situacija i sa novootvorenim Centrom za hemodijalizu čiji je projektovani obim rada trostruko veći od raspoloživog kadra. Za normalno funkcionisanje centra neophodno nam je još 18 medicinskih sestara, a zahtev za kadrom uputili smo Ministarstvu zdravlja – dodala je Paunićeva.

Anesteziolozi i radiolozi, kaže Drago Jovanović, pi-ar Kliničkog centra Srbije, najdeficitarnije su struke u KCS-u. Ovoj kući lane je dozvoljen prijem za svega 27 doktora i 20 sestara, iako im nedostaje na stotine medicinskih radnika.

U Ministarstvu zdravlja napominju da se broj potrebnih zdravstvenih radnika utvrđuje i u zavisnosti od vrste i obima stručnih poslova, intenziteta korišćenja medicinske opreme i bolničkih postelja.

– Pored ovih uslova svakako treba uzeti u obzir i finansijski plan Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja u pogledu mogućnosti za otvaranje novih radnih mesta u zdravstvenim ustanovama – kažu u ovoj instituciji.

U finansijskom planu za ovu godinu Republički fond za zdravstveno osiguranje, kaže Sanja Mirosavljević, pi-ar ove ustanove, nije dobio ni dinar za zapošljavanje novih kadrova. Samo na plate za 104.000 zaposlenih u zdravstvu, dodaje ona, RFZO izdvaja više od 90 milijardi dinara.

----------------------------------------------

Đilas najavio prijem kadrova

Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas najavio je nedavno da će grad zaposliti 60 lekara i 100 sestara u domovima zdravlja i kliničko-bolničkim centrima, a da su sredstva od 80 miliona dinara za to obezbeđena od prošlogodišnje dobiti Apoteka „Beograd”. Novac za zapošljavanje lekara i sestara na ovaj način, kaže on, biće odvajan i narednih godina i to će biti pomak u kvalitetu zdravstva u Beogradu.

----------------------------------------------

Deficitarni medicinari:

- Vaskularni hirurzi

- Grudni hirurzi

- Anesteziolozi

- Kardiohirurzi

- Radijacioni onkolozi

- Radiolozi

- Lekari nuklearne medicine

- Patolozi

- Medicinski mikrobiolozi

- Klinički farmakolozi

- Doktori transfuzione medicine

- Klinički biohemičari

Danijela Davidov-Kesar

----------------------------------------------

Karlov ugao

• Specijalisti masovno odlaze iz zemlje, mladi lekari opsedaju biroe za zapošljavanje. Sve u svemu, veliki obrt, mala zarada.

• Sad, pred izbore, nedostaju nam patolozi za mrtve duše.

• Lakše je postati specijalac, nego specijalista.

• Nedostaju nam i anestetičari, ali političari, ovih dana, besplatno daju narkozu.

• Apel radiolozima: Ostajte ovde, zraci tuđeg aparata neće vas grijat ko što ovde griju.

• Država je ispustila zdravstvo. I to na glavu.

• Nije sve u parama. Ima nešto i u zdravlju.

• Ova kampanja, koja se vodi po štalama, više forsira veterinare, nego lekare.

• Ako je i patolog u trci za mesto predsednika, ova država je, možda, već izumrla.

• Domovino, ti si kao – zdravstvo!

Dragutin Minić