Srbi i Rusi stradaju od srca

Srbi najviše boluju i umiru od bolesti srca. Zvanične lekarske statistike govore da je po broju novoobolelih od akutnog koronarnog sindroma, odnosno infarkta i angine pektoris, uz Rusiju, Srbija prva u Evropi.

Profesorka dr Zorana Vasiljević-Pokrajčić, šef ekspertskog tima Ministarstva zdravlja i načelnica Urgentne kardiologije na Institutu za kardiovaskularne bolesti u Urgentnom centru, objašnjava da je u poslednje dve-tri godine u lečenju akutnog koronarnog sindroma postignut veliki napredak, pre svega uvođenjem savremene terapije. Međutim, dodaje da su godine u kojima se teško živelo, stres koji je dugo trajao, gubitak vrednosti i stalna borba za egzistenciju ostavili trag i u ovoj oblasti..

– Generacije koje su rasle u teškim godinama sada ulaze u četvrtu deceniju i već imaju probleme sa srcem. Istina, najveći procenat obolelih od koronarnog sindroma je u sedmoj, osmoj, pa šestoj deceniji – baš po ovom redosledu – ali kardiolozi se redovno sreću i sa 10 do 15 odsto ljudi mlađih od 50 godina koji dožive infarkt – kaže naša sagovornica.

Da bi se izborili sa ovako visokom stopom obolevanja lekarima nije dovoljno da imaju savremene aparate i najnovije vrste metode lečenja, lekove i stentove, kao njihove kolege na Zapadu.

– Naše stanovništvo i dalje ne odustaje od ishrane koja je ubistvena za srce. Imam pacijente sa infarktom koji na kontrolu stižu sa pogoršanjem uz objašnjenje: "Imao sam tri slave i ispraćaj". To su divni događaji, ali oni ne služe da bi se na njima prejedali. Za svaku osobu stariju od 40 godina naša trpeza je veliko opterećenje za srce, krvne sudove i ceo organizam. Mi ćemo morati da menjamo našu tradicionalnu kuhinju, ali i da mnogo više šetamo i bavimo se fizičkom aktivnošću – kaže ova doktorka.

Profesorka Vasiljević-Pokrajčić sa zadovoljstvom ističe da je do sada tim akademika Miodraga Ostojića u Kliničkom centru Srbije uradio blizu 400 perkutanih koronarnih intervencija, koje su poboljšale preživljavanje bolesnika sa infarktom. Suština ove intervencije je da bolesnik sa akutnim infarktom miokarda ne ide više u koronarnu jedinicu, već direktno u salu za kateterizaciju, gde se, posle načinjene koronarografije, odmah pristupa otvaranju zapušene koronarne arterije kateterom, uz ugradnju stenta.

Kako je ova metoda skupa, naša sagovornica dodaje da se ona može sprovoditi samo po strogim indikacijama, samo za određene pacijente: one sa masivnim infarktom, kod mladih ljudi, kod masivne plućne embolije, kao i kod osoba alergičnih na streptokinazu. Najvažniji kriterijum je, međutim, da se ova intervencija može izvesti samo u prva tri do šest sati od pojava prvih simptoma infarkta.

Borba sa infarktom, prema doktorkinim rečima, međutim, dobija se još u mladosti, pa čak i ranom detinjstvu. S jednog kongresa seća se slajda sa slikom bebe kojim se poručuje da ni tada nije rano preduprediti ono što će početi za 50 godina.

– Prevencija faktora rizika zaista ne traži mnogo vremena i energije. Za osobe ispod pedesete godine dovoljno je da jednom u dve godine provere krvnu sliku, masnoće, šećer u krvi, da urade kontrolu mokraće... Osobama starijim od 50 godina se preporučuje da ove osnovne analize urade jednom u šest meseci. Osim toga, veoma je važno kontrolisati krvni pritisak, ali ne kod komšije koji ima kućni aparat za merenje pritiska, već u domu zdravlja, uz kompletan lekarski pregled.

Od infarkta nas čuva, a obezbeđuje i brži oporavak ako smo ga doživeli, pozitivan stav prema životu, detalj je koji doktorka naročito naglašava. Kaže da je na klinikama na Zapadu uobičajena praksa da se pred kardiovaskularne operacije pacijent pita s kim živi i da li će posle intervencije imati fizičku i psihičku pomoć i podršku.

– Mi to godinama nismo pitali, jer nekako su naše porodice bile tradicionalne i više su brinule o svojim članovima. Danas i mi obavezno pitamo pacijente za ove detalje iz ličnog života, jer je poznato da je izlečenje infarkta mnogo uspešnije ako bolesnik nije sam i ima porodicu na koju može da se osloni – kaže profesorka dr Zorana Vasiljević-Pokrajčić.