Čovek kvari klimu

Globalno zagrevanje je "nesumnjivo" i krivac za to je "vrlo verovatno" čovek. Globalna temperatura će u sledeće dve decenije rasti za najmanje 0,2 stepena u proseku u svakoj, a potom više, što znači da ćemo do kraja ovog veka imati klimatski sasvim drugačiju planetu. U međuvremenu, svet će mnogo češće nego dosad biti izložen poplavama i sušama, uraganima, toplotnim udarima…

Ovo je srž juče zvanično objavljenog izveštaja međuvladinog panela o klimatskim promenama – grupe od 2.500 klimatologa i drugih naučnika koje su okupile Ujedinjene nacije. Tim je na izveštaju radio punih šest godina, konačni tekst je usvojen konsenzusom i predstavlja konačnu reč koju nauka danas može da saopšti o temi koja je u završnici prošle i početkom ove godine izbila u sam vrh globalnog dnevnog reda.

Pojedini detalji izveštaja obelodanjivani su i ranije, a konačni tekst – i prateći rezime od oko 20 strana – predočeni su juče u Parizu, i bili su glavna tema u svim medijima. Konačno usaglašavanje je bilo prilično mukotrpno, a kako iznose neki britanski listovi, nije proteklo bez pritisaka pojedinih vlada da se neke formulacije ublaže, pa ni bez ponuda da se u izveštaju ponešto izmeni, uz nadoknadu iz blagajni velikih naftnih kompanija.

Kompromis je po svoj prilici formulacija da je glavni izazivač globalnog zagrevanja "vrlo verovatno" čovek, to jest industrijsko ispuštanje u atmosferu gasova koji izazivaju efekat staklene bašte. Na konferenciji za novinare u Parizu obrazloženo je da se pod "vrlo verovatno" podrazumeva "90 odsto verovatnoće". To ujedno znači i da su naučnici danas mnogo uvereniji u to nego što su bili pre šest godina: u izveštaju iz 2000. stoji da je krivac "verovatno" čovek – verovatnoća je tada izmerena sa 66 procenata.

Izveštaj je, prema prvim reakcijama, stavio tačku na debatu da li su klimatske promene privremen ili trajan proces i da li globalno zagrevanje treba naprosto ignorisati ili nešto ozbiljno preduzimati. "Ovaj dan će biti zapamćen kao dan kada je globalno razmišljanje o klimatskim promenama pomereno od debate ka akciji", izjavio je Ejčim Štajner, izvršni direktor Programa UN za prirodnu okolinu. "Fokus će sada biti pomeren od dilema šta izaziva klimatske promene, na pitanje šta na zemlji možemo da uradimo po tom pitanju".

Najsumorniji zaključak izveštaja je da će se zagrevanje nastaviti čak i u slučaju da se ispuštanje ugljen-dioksida, glavnog krivca za "staklenu baštu", zaustavi na nivou iz 2000, zato što će ono što je već dospelo u atmosferu tamo ostati još veoma dugo. Jedan od nalaza je i da je uticaj industrijskih gasova na klimu u poslednjih 15 godina porastao za 20 odsto.

Klimatolozi su ponudili četiri različita scenarija o tome šta će se s klimom događati do kraja ovog veka. Po najblažem, do 2100. prosečna temperatura će porasti za 1,8 stepeni, po srednjem za 4, a po najcrnjem za šest (razlika između današnje prosečne temperature i one iz ledenog doba je inače 5 stepeni). Nivo svetskih mora će zbog toga porasti između 15 i 58 santimetara, zavisno od scenarija koji se obistini.

Možda je najrealniji komentar o svemu dao Pol Valdez, profesor fizičke geografije sa Bristolskog univerziteta, učesnik u ovom projektu:

"Izveštaj pokazuje da se promene u našoj klimi zbivaju brže nego što je očekivano, ali nije suviše kasno. Biće zato od najveće važnosti ono što će se preduzeti u sledećih nekoliko godina. Moguće je smanjiti emitovanje štetnih gasova bez ugrožavanja naših ekonomija i menjanja našeg načina života, ali u akciju moramo da krenemo odmah."