Nezavisnost se krije u detaljima

Državni vrh Srbije juče je veoma negativno reagovao na predlog plana za budući status Kosova koji je specijalni izaslanik UN Marti Ahtisari predstavio predsedniku Srbije Borisu Tadiću i njegovim saradnicima (premijer Vojislav Koštunica odbio je da se sretne sa Ahtisarijem sa obrazloženjem da njegova "tehnička vlada" nema legitimitet za pregovore o budućnosti zemlje). Predsednik Srbije bio je izrazito kritičan prema činjenici da Ahtisarijev plan "otvara mogućnost za nezavisnost Kosova i Metohije", a u pisanoj izjavi koju je posle sastanka sa izaslanikom UN dostavio javnosti, rekao je da je Ahtisariju veoma jasno saopštio da "ni Srbija, ni on kao njen predsednik" nikada neće prihvatiti nezavisnost pokrajine. Dodao je, međutim, da će pažljivo proučiti predložena rešenja, dok je predsednik Vlade Srbije u izjavi za javnost Ahtisarijev predlog proglasio "nelegitimnim", uz još oštriju konstataciju da izaslanik UN nije imao mandat da "deli teritoriju Srbije i prekraja njene međunarodno priznate granice".

Na sasvim drugačiji prijem Ahtisari je naišao juče u Prištini, u koju je otputovao odmah posle Beograda. I predsednik i premijer Kosova, Fatmir Sejdiu i Agim Čeku, zadovoljno su konstatovali da plan otvara put nezavisnosti Kosova, iako je Čeku dodao da dokument "ipak ne predstavlja sva naša očekivanja, sve naše zahteve".

Ahtisari se posle susreta sa Tadićem, a pre odlaska u Prištinu, nakratko pojavio u Medija centru na Novom Beogradu, gde je oko pola sata odgovarao na pitanja novinara. Odbio je da se izjašnjava o statusu Kosova pod izgovorom da će o tome odlučivati Savet bezbednosti UN, i najavio da će "od 13. februara" započeti konsultacije sa dvema stranama. Te "konsultacije" su, prema jučerašnjim rečima predstavnika Evropske komisije za Kosovo Leopolda Morera u Briselu, zapravo zamišljene kao pregovori srpske i albanske strane koji bi trebalo da traju sve do 23. februara. Morer je dodao da je "uveren" da će se Srbi na pregovore u Beču "vratiti sa konstruktivnim predlozima".

Nije, međutim, uopšte jasno odakle činovnik EK crpi svoj optimizam, budući da je predsednik Srbije nedvosmisleno ustvrdio da je predlog Ahtisarijevog plana u suprotnosti sa odlukama Skupštine Srbije, kojima je srpskom pregovaračkom timu dat mandat za političke pregovore o statusu Kosmeta. Tadić je zbog toga pozvao sve lidere parlamentarnih stranaka u Srbiji da se već 5. februara okupe kako bi zajedno postigli saglasnost o budućim koracima.

Što se vladinog dela pregovaračkog tima tiče, savetnik premijera Slobodan Samardžić već je nagovestio da pregovori Beograda i Prištine ne mogu da budu nastavljeni dok ne bude formirana nova vlada koja bi imala pun legitimitet, što po njemu znači da pregovarački tim "ne može da obavlja svoja osnovna ovlašćenja, niti na bilo koji način da deluje". Ovo bi praktično moglo da znači da srpski pregovarači neće učestvovati ni u kakvim konsultacijama bar do konstituisanja novog saziva Skupštine Srbije, a možda ni do formiranja nove vlade.

Zanimljivo je da je Marti Ahtisari u Beogradu izjavio da ne može tačno da kaže kada će se predlog statusa Kosmeta naći pred UN, dok je u Prištini rekao da će konačan predlog plana Savetu bezbednosti dostaviti "najverovatnije do kraja marta".

Ukoliko ne bude zainteresovanih strana za konsultacije, Ahtisari je najavio da će s tom činjenicom upoznati generalnog sekretara UN i preispitati mogućnosti izmene planiranog redosleda koraka.

Na pitanje "Politike", da li je svestan da, pošto nije uvažio poziv Beograda i Moskve da sa iznošenjem predloga sačeka formiranje nove vlade Srbije, na konsultacijama može da zatekne i predstavnike Srpske radikalne stranke, čije učešće u novoj vladi još uvek nije isključeno, Ahtisari je odgovorio da on "može da bira svoj tim, ali ne i one koji s njim budu razgovarali, te da će razgovarati ko god da to bude".

I pre nego što je na sajtu Kancelarije specijalnog izaslanika za pregovore (Unosek) objavljen tekst Ahtisarijevog predloga, srpska i albanska javnost već su analizirale glavne odredbe (bez aneksa), koje su u sredu uveče objavljene na sajtu Balkanske istraživačke mreže (Birn).

Poznavalac kosovskog pitanja analitičar Dušan Janjić sumnja u autentičnost dokumenta, koji se pojavio na sajtu Birna, i kaže za "Politiku" da su principi koji se navode kao delovi predloga specijalnog izaslanika "vešt falsifikat koji ima cilj da uzdrma srpsku javnost". Između više od 20 tačaka, navodi se da "Kosovo neće imati teritorijalnih pretenzija, niti će pokušavati da se ujedini sa bilo kojom drugom državom ili delom države". "Ako se ova tačka nalazi u originalnom Ahtisarijevom planu, onda su Ujedinjene nacije u ogromnom problemu, jer su garantovanje međunarodnog mira i poretka, osnovna načela UN", navodi Janjić i podseća da je pitanje koliko onda činovnike UN obavezuju osnovna načela, ako u ovakvom dokumentu navode mogućnost koja bi trebalo da se podrazumeva.

Na pitanje beogradskih novinara da prokomentariše primedbu beogradskih vlasti da bilo koji oblik nezavisnosti, uslovne ili potpune, predstavlja kršenje prvog načela Povelje UN o nepromenljivosti granica i kako će, imajući to u vidu, braniti svoj predlog koji predviđa gotovo sve komponente nezavisnosti, Ahtisari je odgovorio da je to "jedan princip, ali da ima i drugih principa". On je ponovio da treba imati u vidu da svaka kriza u svetu ima svoju istoriju i da zbog toga veruje da Kosovo predstavlja slučaj "sui generis".

Politički analitičar Đorđe Vukadinović objasnio je juče za Tanjug da se Ahtisarijev plan nikako ne može smatrati kompromisom. "Ahtisarijev predlog ide i dalje od one mnogo pominjane uslovljene nezavisnosti za Kosovo i Metohiju, i nudi gotovo punu nezavisnost, uz određenu dozu međunarodnog nadgledanja i prisustva". On zaključuje da je namera specijalnog izaslanika bila da se pronađe "neki papir koji će delovati kao kompromis, a zapravo to nije, i u kojem neće biti pomena o Rezoluciji UN 1244, odnosno suverenitetu Srbije na Kosovu".

Drugi problem koji je uočljiv posle Ahtisarijeve posete Beogradu, barem prema onome što je izneo pred novinarima, jeste činjenica da će finalni deo plana koji se odnosi na statusna pitanja izneti tek pred Savetom bezbednosti. Pitanje je da li je on taj deo dostavio prilikom susreta u Predsedništvu Srbije i kasnije u Prištini. "Ako nije predstavio taj deo plana, država ima puno pravo da u SB traži smenjivanje Ahtisarija, jer je pitanje o čemu će Beograd i Priština da razgovaraju, ako nisu upoznati sa finalnim predlogom statusa i ako će on da se pojavi samo pred Savetom bezbednosti UN", zaključuje Janjić.

U tekstu koji je, uoči Ahtisarijevog dolaska u Beograd, objavio "Birn" navodi se da će "nepokretna i pokretna imovina Savezne Republike Jugoslavije i Republike Srbije, koja se u trenutku usvajanja ovog sporazuma nalazi na teritoriji Kosova, pripasti Kosovu". Ovaj stav izazvao je u Beogradu veliko negodovanje, pošto se ovom odredbom sve što je decenijama ulagano u pokrajinu prepušta kosovskim vlastima. Janjić kaže da je ova odredba jedna od najopasnijih tačaka koje se u predlogu navode i podvlači da "takav stav nema međunarodno-pravni osnov i značio bi početak pravne nesigurnosti". Slično je EU uradila u Bosni i Hercegovini, međutim tamo je primenjen Badinterov princip i razgovori o sukcesiji. Ukoliko ova odredba postoji u predlogu plana, Janjić smatra da Srbija treba da uloži preventivnu tužbu Međunarodnom sudu pravde u Hagu, zbog toga što se Beograd na ovaj način isključuje iz buduće prodaje kosovskih preduzeća.

Prema saznanjima analitičara, u planu su dosta razvijene kulturne, obrazovne i verske veze, horizontalne veze između srpskih opština, pa čak i neki oblici veza sa Beogradom. Međutim, osnovni problem predstavljaju mehanizmi koji nadziru primenu i poštovanje tih veza. "Oni jednostavno nisu predviđeni i nema sankcija ukoliko se ne ispune", kaže Janjić.

"Ustav, državni simboli, zastava, grb, himna, policija – atributi su samostalne države", podseća Vukadinović i dodaje da je, kao što je pomenuto u nezvaničnoj verziji Ahtisarijevog plana koju su objavili mediji "sve drugo kozmetika koja bi trebalo donekle da zamuti vodu i pomalo relativizuje ono što je suština priče, a to je da se ovim predlogom Kosovo i formalno izdvaja iz države Srbije i priprema teren za stvaranje još jedne nezavisne države u Evropi".

I odredbe iz plana koje se odnose na bezbednost u Beogradu su juče žestoko kritikovane. Komentarišući Ahtisarijev predlog, kojim je predviđeno osnivanje novih profesionalnih i multietničkih kosovskih bezbednosnih snaga, u okviru kojih bi bio razvijen lako naoružani deo osposobljen za izvršavanje određenih bezbednosnih funkcija, vojni analitičar Ninoslav Krstić podseća da će okosnicu tih snaga najverovatnije predstavljati Kosovski zaštitni korpus (KZK), koji nikada nije ni raspušten, "a on je u stvari bio logistika svih nemilih događaja na Kosovu i Metohiji od 1999. godine do danas". "Tu nema ničega drugog osim da se stvara nova vojska na Kosovu i Metohiji u kojoj će dominantnu ulogu imati Albanci. To je loše i opasno po bezbednost čitavog regiona", rekao je Krstić.
Biljana Mitrinović

-------------------------------------------------------------------------

Američki strah od ruskog veta

Izvor "Politike" iz Vašingtona, upućen u odnose između Sjedinjenih Država i Rusije, kaže da je predstavnik Moskve na poslednjem sastanku Kontakt grupe 26. januara u Beču rekao da "apsolutno ništa u vezi sa Kosovom ne može da se reši dok se u Srbiji ne formira vlada i dok se ta vlada ne konsoliduje". To praktično znači da, po ruskom stavu, rešenje za status ne sme biti doneto ni u trenutku kad nova vlada dobije poverenje parlamenta, nego tek kad ta vlada potpuno preuzme sve poluge vlasti, za šta obično treba i po nekoliko meseci.

Amerikanci su uvereni da je ovo samo pokušaj Rusije da u "direktnoj trgovini" oko Kosova sama dobije još neki ustupak, ali podozrenje u administraciji izazvala je još jedna izjava Moskve. Ona je, naime, kako tvrdi naš izvor, ostavila mogućnost da u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija upotrebi veto čak i ako se u predlogu koji se nađe pred tim telom ne bude izričito pominjala nezavisnost. Do sada je u Rusiji pominjano da u tom slučaju ne bi bilo osnova za blokadu nove rezolucije i da bi ova stalna članica Saveta bezbednosti prilikom glasanja bila uzdržana. Novi stav je, tvrdi naš izvor, zabrinuo Amerikance.
V. R.