Socijalna struktura zatvorenog tipa

Polazna metodološka tačka analize odnosa mladih prema kulturi i kulturnih institucija prema mladima morala bi biti da se kultura, ekonomija i politika posmatraju kao isprepletane delatnosti koje čine jednu celinu.

U društvu Srbije danas mnogo je činjenica sistemskog karaktera koje predstavljaju prepreku kulturnom stvaralaštvu mladih.

Srbija je zemlja sa jednom od najvećihstopa nezaposlenostiu Evropi, a procenatnezaposlenosti mladih raste iz godine u godinu. Prema indeksu tehnologije Srbija jemeđu zemljama u tranziciji na dnu rang-liste, što bitno ograničava nastanak sloja mladih stručnjaka. Izdvajanja zanaučnoistraživački rad u Srbiji iznosesamo 0,4 odstoBDP-a, dok u razvijenim zemljama dostižu itri odsto.U malobrojnoj grupi zemalja sa najvećim „odlivom mozgova” našla se i Srbija: od početka devedesetih godina prošlog veka napustilo je 100.000 stručnjaka. Takođe, prema nekim procenama,Srbija ima više od 1,4 miliona siromašnih. Deca siromašnih roditeljasu diskriminisana u obrazovanju, a 23 odsto dece,od 15 do 17 godina,iz siromašnih porodica u Srbiji napušta institucionalno obrazovanje. Iz siromašnih porodica je samo 3,7 odsto studenata,što ukazuje na činjenicu da se u Srbiji stvara socijalna struktura zatvorenog tipa.

Sve je veći broj siromašnih među nezaposlenim mladim ljudima, koji postaju savremeni subproletarijat društva Srbije. Među njima posebno je težak položaj dece i mladih Roma, kao i mladih iz kategorije izbeglica i raseljenih lica. Na takvomsocijalnom tlu nastaje „kultura siromaštva”, „geto-kultura” i „kultura slamova”. S obzirom na društvenu nemoć i nedostatak odgovarajućeg obrazovanja većine pripadnika pomenutihsocijalnih kategorija, od njih se ne može očekivati interesovanje za kulturne vrednosti i stvaralaštvo.

Srbija je danas visoko antagonizovano i razoreno društvo, čija se stvarnost „više ne može objašnjavati pojmom krize” (Z. Vidojević). To je društvo regresivnog kapitalizma koje se nalazi pred realnom mogućnošću ekonomskog, političkog i kulturnog kolapsa. Umesto kulture dijaloga, duha tolerancije i sporazumnog rešavanja društvenih sukoba, pred mladima se pomalja„kultura” isključivosti, nasilja i prostakluka, čega ima i u političkom životu.

Obrazovanje takođe utičena kulturu;sociološka istraživanja percepcije stanja obrazovnog sistema pokazuju da deca i mladi sve više uče iz vanškolskog, najčešće porodičnog i medijskog konteksta, zbogčega porodica, roditelji i mediji postaju ključni faktorikulture i obrazovanja mladih. Tačno je da bi škola morala da zauzme veći deo slobodnog vremena mladih kroz takozvanevannastavne aktivnosti, što se, nažalost u našim školama ne događa. Ali kako da se obrazovna, vaspitna i kulturna funkcija škole ostvarujeu uslovima devalviranog obrazovnog sistema u kojem se za obrazovanje izdvaja samo 3,3 odstoBDP (u zemljama Evropske unije je od šest dosedam odsto), odnosno 4,5odstoako uključimo i deo koji finansira lokalnasamoupravai pokrajina, kao i deo koji se izdvaja za nauku.

Što se tiče vanškolskih aktivnosti kao oblika kulturnog kapitala (sport, muzičke škole, učenje stranih jezika, hor, ples, časovi glume i slično), sociološka istraživanja Smiljke Tomanović pokazuju da postoje izrazite slojne razlike prema socioekonomskom poreklu dece.Što je obrazovni nivo roditelja i njihov materijalni položaj viši, to je i angažovanost dece u vanškolskim aktivnostima veća. Šire posmatrano, radi se o mehanizmima delovanja socijalne reprodukcije unutar porodičnog habitusa kroz reprodukciju kulturnog kapitala i njegovog dela – obrazovanja.

*Sociolog, profesor Visoke škole strukovnih studija za obrazovanje vaspitača u Novom Sadu