Sada krećem na putovanje

Podaci o tome da je roman "Francuska svita" Irine Nemirovske (1903-1942), francuske književnice jevrejskog porekla, u 2006. godini proglašen najboljom knjigom na internet portalu "Amazon", i da je 2004. godine dobio nagradu "Renodo" za najbolji roman u Francuskoj, mogu da ukažu na samo još jednu od dobrih knjiga koje imaju uspeha kod čitalaca. (Ovaj roman je kod nas u prevodu Gordane Breberine objavila beogradska "Laguna").

Međutim, "Francuska svita" je nešto još mnogo više od uzbudljivo i skladno ispričane priče: pre svega, to je rukopis koji je preživeo smrt autorke i strahote izbeglištva u Drugom svetskom ratu, nedovršena zamisao koja živo svedoči o tom ratnom vremenu i delo koje, bez obzira na to da li govori o Nemcima ili Francuzima, duboko promišlja ljudsku prirodu.

Bolne uspomene

"Francuska svita" u svoja dva dela – "Oluja u junu" i "Dolče" (a autorka je planirala da napiše još tri: "Zarobljeništvo", "Bitke" i "Mir") – govori o najrazličitijim ljudskim sudbinama koje ukršta bekstvo iz Pariza pred nemačkom okupacijom. Drugi deo prikazuje privikavanje izbeglica i seljana na Nemce u provinciji. Najniže ljudske instinkte koji nastaju usled poriva za opstankom, licemerje i kukavičluk opisala je Irina Nemirovska u ovom svom romanu.

Zbog svog putešestvija kroz vreme i neobičnog opstanka, "Francuska svita" je neodvojiva od života Irine Nemirovske i njene porodice.

"Francuska svita" je pisana početkom četrdesetih godina 20. veka, a objavila ju je tek 2004. godine kćerka Irine Nemirovske Deniza Epštajn. Nju je, sa sestrom Elizabet, od upornih francuskih žandara tokom rata skrivala dadilja i spasiteljka Sesila Mišo, a devojčice su u koferu sa uspomenama na roditelje s kraja na kraj Francuske nosile i ovaj poslednji majčin rukopis, misleći da je to njen dnevnik. Svesku nisu otvarale pedeset godina, plašeći se bolnih uspomena iz detinjstva. Deniza je, pre nego što je originalni rukopis "Francuske svite" poklonila Institutu koji čuva arhivsku građu i studije posvećene najznačajnijim izdavačkim kućama, književnim časopisima i piscima Francuske (IMEC), sa sestrom ponovo prekucala i dešifrovala majčin rukopis. Kada je videla da je reč o književnom remek-delu, odlučila je da knjigu objavi, i "Francuska svita" je ubrzo postala bestseler u Francuskoj.

U januaru 2006.godine, u intervjuu za Bi Bi Si, Deniza Epštajn je rekla: "Najveća radost za mene je saznanje da je knjiga čitana. To je izvanredno osećanje koje je oživelo moju majku i koje pokazuje da nacisti nisu stvarno uspeli da je ubiju. Ovo nije osveta, već pobeda."

Bahov kontrapunkt

Irina Nemirovska bila je ćerka bogatog jevrejskog bankara iz Ukrajine. Majka je nije volela i često je poricala da ima dete jer bi je to "učinilo starom". To je bio razlog zbog kojeg je Irina već od najranijeg detinjstva bila okrenuta sebi, usamljena među mnoštvom knjiga, a odgajala ju je francuska guvernanta. Francuski je, zapravo, bio njen maternji jezik. Irina je govorila i jidiš, finski, poljski i engleski jezik. Od 1914. godine porodica Nemirovski živela je u velikoj i lepoj kući u Sankt Peterburgu, gde ih je zatekla Oktobarska revolucija. Godine 1918. Nemirovski beže u Finsku, a naredne se sele se u Pariz, gde je Irena pohađala Sorbonu i počela da piše već sa 18 godina. Udala se za Mihaila Epštajna 1926. godine i zatim rodila Denizu i Elizabet.

Uhapšena je u julu 1942. godine kao "osoba bez državljanstva i jevrejskog porekla". Kćerkama je rekla "Sada krećem na putovanje". Transportovana je u Aušvic, gde je umrla posle mesec dana. Pre nego što će i sam biti uhapšen i poslat u Aušvic, Mihail Epštajn se obraćao za pomoć desničarski orijentisanim poznanicima, pisao je čak i ambasadoru Nemačke u Francuskoj Otu Abecu, ali ništa nije pomoglo (ova prepiska objavljena je na kraju "Francuske svite"). Dadilja je nastavila da skriva devojčice, čija je bogata baka živela u Nici i nije htela ni da ih vidi.

Knjiga koja je proslavila Irinu Nemirovsku objavljena je 1929. godine pod naslovom "David Golder" i po njoj je Žilijen Divivije snimio istoimeni film.

Zamišljena kao Peta Betovenova simfonija, "Francuska svita", kako upućuje i njen naslov, podseća i na Bahove "Francuske svite". Kao nedovršeni roman u dva dela, uređena je po principu kontrapunkta, oluje bekstva i smiraja u izdaji humanosti. Niže individualne teme junaka, koji se udaljavaju i vraćaju glavnoj temi, baš onoliko koliko bi Bahov princip u muzici dozvolio. Neko bi pomislio da je Irina Nemirovska "Francusku svitu" trebalo da napiše u gnevu i sa mržnjom. Kao dodatak romanu objavljeni su i njeni studiozni spisi, nastali tokom rada na romanu. Oni pokazuju ogorčenost situacijom u Francuskoj i Evropi, ali to je ogorčenost kritički usmerenog intelektualca. Mirno i hrabro Irina Nemirovska podnela je svoju sudbinu u beleškama napisavši: "Da podigne se teret težak tako, potrebna je hrabrost tvoja Sizife. Meni za to delo srce ne nedostaje, Ali, cilj je dalek, a vreme kratko".