Brejvik: Sarađivao sam sa „srpskim patriotom"

Specijalno za „Politiku”

Oslo – Anders Bering Brejvik, optužen za terorizam i ubistvo 77 ljudi u dve odvojene akcije u Norveškoj 22. jula prošle godine, juče je na suđenju izjavio da se 2001. godine u Liberiji sastao sa „militantnim nacionalistom” iz Srbije i da je njegova tajna, masonska i militantno-nacionalistička organizacija „vitezovi templari” osnovana 1. maja 2002. kao reakcija na odluku tadašnje norveške vlade da podrži vojnu intervenciju NATO-a u Srbiji.

„Bila je to reakcija na odluku tadašnjeg premijera Kjela Bondevika i ministra spoljnih poslova Knuta Volebeka da podrže invaziju i napade NATO-a na našu srpsku braću. Oni su želeli da deportuju muslimane iz Srbije u Albaniju, ali to nije bilo moguće zbog invazije NATO-a. To je bila kap koja je prelila čašu”, precizirao je Brejvik, dodavši da je osnivanje „vitezova templara” bilo „izraz želje da se stvori most među različitim ekstremističkim grupama u Evropi, podizanje mosta između nacionalsocijalista, nacionalkonzervativaca i konzervativnih hrišćana i da se istovremeno distanciraju od tradicionalnog nacizma”.

Takođe je dodao da je uglavnom kontaktirao sa evropskim nacionalistima, jer je u Norveškoj, kako je rekao, policija pratila i prisluškivala ljude sa radikalnim i patriotskim stavovima pa je bio skeptičan prema domaćim nacionalistima, a i bilo je i rizično uspostavljati kontakte sa njima.

Tako je i došao u kontakt sa više evropskih ekstremista, među kojima i sa „jednim Srbinom, militantnim nacionalistom, koga je susreo tokom 2001. godine u Liberiji”. Uprkos nastojanjima tužioca, Brejvik nije želeo da otkrije ime „srpskog patriote i nacionaliste”, iako je na saslušanju u policiji tokom istražnog postupka naveo da se susreo sa Miloradom Ulemekom Legijom. Izveštavajući sa suđenja norveški mediji prenose ranije Ulemekovo negiranje da se ikada sastao sa Brejvikom.

Na pitanje zastupnika optužbe ko je bio nacionalista iz Srbije koga je sreo u Liberiji, Brejvik je precizirao da je reč o „ratnom heroju koji je branio svoju zemlju, borio se protiv muslimana, iskusnom nacionalisti, veštom retoričaru, čoveku sa poverenjem koji je bio infiltriran u mnoge evropske organizacije”. Do kontakta sa srpskim patriotom došlo je preko interneta jer su traženi ljudi za kurseve i treninge u Liberiji. Nije želeo da precizira o kakvim vežbama je bilo reč, samo je naveo da su kursevi obuhvatali prikupljanje informacija i vežbe.

Tokom istrage Brejvik je policiji tvrdio da ga je Milorad Ulemek u Liberiji regrutovao i pripremao za borbu protiv muslimana u Evropi.

Na insistiranje tužioca da pojasni ko su ljudi s kojima je kontaktirao tokom putovanja u Liberiju i London, koga je sreo od srpskih  nacionalista i da li je znao da je jedan od njih bio pod istragom za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji, Brejvik je odbio da iznese više detalja.

On je ćutao i o osnivačkom skupu militantne hrišćanske organizacije „vitezovi templari”, navodno održanom 2002. godine u Londonu. U svom manifestu optuženi je zabeležio da su osnivačkom skupu prisustvovali „briljantni nacionalisti, delegati iz 12 zemalja” među kojima i srpski ratni heroj, pa čak da je i on zastupao srpskog nacionalistu koga je sreo u Liberiji.

„Možete li da nam opišete sastanak u Londonu”, pitao ga je tužilac.

„Mogu sigurno neke delove, ali ne želim”, kazao je Brejvik, ali je pod pritiskom tužilaca kasnije objasnio da je želeo da pomiri sve militantne evropske nacionaliste, da sačine jedan zajednički proglas, manifest čiji bi glavni principi bili da se distanciraju od starog nacionalsocijalizma koji je izazvao krvoproliće.

„Podnet je jedan novi princip nacionalizma koji je na neki način uvezen iz Srbije”, objasnio je Brejvik.

Brejvikovo odbijanje da precizira sa kime se susretao tokom boravka u Liberiji i Londonu bilo je čudno tužiocima pa su dovodili u sumnju da su sastanci uopšte održani, upitavši ga zašto ne želi da se brani.

„Meni nije interes da rasvetlim neke detalje koji mogu da uzrokuju nova hapšenja”, odgovorio je on, odbivši da iznese i sadržaje sastanaka i kontakata preko interneta sa „srpskim kulturnim konzervativcima”, mada je u svom manifestu zabeležio da su mu ti kontakti omogućili da dopre do više istomišljenika i vođa „vitezova templara”.

Na kraju je zamolio tužioca da preskoče ovu temu zato što i policija nije verovala njegovim tvrdnjama da je kontaktirao s jednim Srbinom i da ima engleskog mentora, niti je, kako je naglasio, ikoga saslušala iz Srbije zato što srpska policija ne želi da sarađuje sa norveškim kolegama.

Gotovo ceo jučerašnji treći dan suđenja protekao je u odbijanju optuženog da precizno odgovora na pitanja tužilaštva o kontaktima sa tajnom, militantnom i antimuslimanskom organizacijom „vitezovi templari”.

„Na to nemam komentar, ne želim o tome da govorim”, ponavljao je Brejvik na uporna pitanja tužilaštva koje je nastojalo da utvrdi i od optuženog izvuče priznanja i objašnjenja da li je bilo i koji su bili razlozi njegovih međunarodnih kontakata sa nacionalistima izvan Norveške i da li uopšte postoje „Vitezovi templari”.

Namera tužilaštva zapravo bila je da unakrsnim ispitivanjem dokaže da ne postoji tajna vojna organizacija takozvani vitezovi templari, da su Brejvikove tvrdnje i priče o kontaktima sa ljudima iz te misteriozne organizacije zapravo njegova fikcija, čime želi da pokaže da je optuženi psihički nestabilna, neuračunljiva ličnost.

Odbijanje da daje precizne odgovore Brejvik je opravdao ponašanjem i strategijom tužilaca da ga ispitivanjem „ismeju, ponize i uhvate u laži”. Očigledno iritiran taktikom tužilaštva, često je odgovarao sa: „Šta je vaša namera, šta time želite da postignete. Sve što sam napisao u manifestu je tačno.”

Suđenje je i juče počelo već viđenim ritualom – pozdrav sa visoko uzdignutom stisnutom pesnicom. Brejvik je optužen za terorizam i ubistvo 77 ljudi u dve odvojene akcije 22. jula prošle godine, bombaški napad na norvešku administraciju i masovnu likvidaciju na ostrvu Utoja. Tužilaštvo nastoji da dokaže da je optuženi neuračunljiv i da zatraži upućivanje na lečenje u psihijatrijsku ustanovu, dok Brejvik pokušava da se prikaže kao potpuno normalna i psihički zdrava osoba. Maksimalna zatvorska kazna predviđena za ovo krivično delo je 21 godina.