Načičkani u priobalju

Gde će većina ljudi živeti 2025. godine?

Istraživači sa Univerziteta Kolumbija (SAD) uhvatili su se u koštac s tom zagonetkom, a svoje proučavanje potkrepili zanimljivom kartom koja odslikava promene. U prvom javnom obraćanju pohvalili su se da su u stanju da "nacrtaju budućnost", kako su, otprilike, nazvali svoj poduhvat ("Ocrtavanje budućnosti").

Svrha ovog pregnuća bila je da se sagleda sprega između pomeranja i gustine stanovništva i ugroženih prirodnih izvora (pijaća voda, plodno zemljište i ostali). Usput se maltene samo od sebe ispoljilo gde i će i kako ljudi najvećma biti izloženi ćudima prirodnih nesreća.

Odabrana su dva matematička pristupa: da se sklopi najbolja i najverovatnija slika promena za svaku zemlju, u saglasnosti sa srednjim odstupanjima iz procena Ujedinjenih nacija. Jednim udarcem dve muve – uskliknuo bi manje hvalisavi krojač iz bajke.

Šta je karta naseljavanja otkrila?

Jedan deo sveta se zabrinjavajuće prazni, drugi deo uznemirujuće pretrpava. Ali to nije poruka od koje najviše strepe i upućeni i neupućeni: procenjuje se da će se dve milijarde i 750 miliona žitelja načičkati u priobalnim područjima, stotinak kilometara daleko od obala, ugroženim u nastupajućim godinama podizanjem mora i okeana i ostalim pretnjama izazvanim sveopštim otopljenjem. U poređenju s 1995. godinom to je za 35 odsto više!

Najveći prirast novorođenih i novodošavših očekuje se u najgušće naseljenim zemljama u razvoju koje i danas muku muče s neumerenim prilivom.

Veliki delovi južne i istočne Evrope i Japana doživeće znatno opadanje broja duša na većem prostoru. Iznenađujuće je da će slično smanjenje, u manjoj meri, pogoditi krajeve u kojima se to najmanje očekivalo: potsaharsku Afriku, Srednju i Južnu Ameriku, Filipine, Nepal, Tursku, Kambodžu, Burmu i Indoneziju. Pomenuti kontinenti i zemlje proteklih godina su doživeli ubrzano uvećanje stanovništva.

Iako će se gustina naseljavanja povećati u sledeće dve decenije, pojedine seoske oblasti Afrike, Azije i Latinske Amerike će se postepeno prazniti. Ljudi će, naime, trbuhom za kruhom odlaziti u gradove.

Talas seoba neće mimoići na najrazvijenije zemlje. Uprkos opadanju stanovništva, pojedine će zabeležiti porast. Za Severnu Ameriku se predviđa neznatno smanjenje, a gotovo nikakvo za Australiju i Novi Zeland. Blagi porast očekuje severozapadnu Evropu, nasuprot opadanju u ostalim delovima kontinenta.

Ne zaboravite pri tome da će do 2025. broj stanovnika na Zemlji narasti za više miliona.

Povezujući dve demografske oblasti – procene na duži rok i iscrtavanje raspodele – naučnici su sklopili bolju sliku gde će i zašto ljudi, najverovatnije, u skoroj budućnosti živeti. Nadajmo se da će ovaj trud odigrati glavnu ulogu u unapređenju zaštite životne sredine i smanjenju prirodnih opasnosti s kojima su suočeni najranjiviji delovi društva.

Cela planeta je, uslovno, izdeljena na devet miliona delova, a obuhvaćeni su naseljenici u više od 200 zemalja. Poznat pod imenom "srazmerno smanjivanje", poduhvat će svojim iscrpnim podacima privući pažnju pobornika očuvanja sredine, klimatologa, stručnjaka za predviđanje velikih prirodnih nesreća i ostalih.

Karta je nastala kao svojevrsno preslikavanje (ekstrapolacija) demografskih promena od 1990. do 1995. na razdoblje do 2025. godine, uz usklađivanje sa srednjim odstupanjima iz predviđanja Ujedinjenih nacija za svaku zemlju ponaosob.