Mesto ekumenskog dijaloga

Bari, februara – Među deset stvari koje ne treba propustiti u Bariju, na prvom mestu je uvek i u svim preporukama čuvena bazilika Svetog Nikole, smeštena u Starom gradu, čije je razgledanje doživljaj za svakog turistu, pogotovo iz Srbije. U bazilici, nad oltarom ispod koga su pohranjene mošti sveca, nalazi se dragulj ove crkve – ikona Svetog Nikole za koju sve do pre dve godine nije bilo jasno da li je dar srpskog cara Stefana Dečanskog (a jeste) ili, kako su neki mislili, kralja Milutina. Drvena ikona obložena srebrom ovih dana nije bila na svom mestu, jer je eksponat na izložbi u susednoj tvrđavi. Na njenom mestu, u bazilici je ruska zastava.

Kažu da Bari duguje sve ili gotovo sve Svetom Nikoli. U drevna vremena, bio je beznačajno naselje koje istorija gotovo da ne pamti. Tek u 11. veku, posle prenosa moštiju Svetog Nikole iz Mire, u Likiji, grad se naglo razvija sve do današnjih dana kada je jedan od najjačih ekonomskih i trgovačkih centara Italije. Grad koji je u svojoj istoriji bio raskršće kultura, jezika i vera, sa bazilikom Svetog Nikole postaje mesto ekumenskog dijaloga, ne samo zbog geografske pozicije, već pre svega zbog istorijsko-religioznog konteksta.

To je mesto mogućeg ujedinjenja crkve i pomirenja, pa ovde predviđaju susret pape Benedikta Šesnaestog i ruskog patrijarha Aleksija Drugog. Simbolično, pored trga Ferareze, gde se završava bulevar Vitorija Emanuela, na ogromnom reklamnom panou reklamira se uvođenje direktne avionske linije za Moskvu.

"Bari, otvoreni grad", kako ga zovu u Italiji, prestonica je regije Pulja, poznate po dugovečnosti, posebno žena, koje ovde u proseku žive više od osamdeset godina. Zašto su stanovnici Regije Pulja među najdugovečnijim? Zato što, kažu, malo rade a zdravo se hrane. Maslinovo ulje iz ove regije jedno je od najkvalitetnijih ne samo u Italiji, već na celom Mediteranu. Bilo u kom pravcu da se krene iz Barija, prema gradićima Trani i Barleta severno uz more, ili u unutrašnjost prema zamku Kastel del Monte koji je pod zaštitom Uneska, pored puta se prostiru nepregledni maslinjaci.

I restorani nude zdrav mediteranski meni: lososa na žaru, dagnje na buzaru, pastu sa povrćem, rižoto sa morskim plodovima, sireve, salate i voće. Čak i u napolitanskoj piceriji, prvo ćete dobiti razna predjela poput bukovača sa prezlama, pršute u maslinovom ulju, zapečene mocarele... Da Bari još nije platio ceh globalizaciji, vidi se i po restoranima sa italijanskom kuhinjom koji su, za razliku od Mekdonaldsa na primer, prepuni.

Da li je nešto od gore navedenog razlog što su stanovi u Bariju izuzetno skupi? Iznajmljivanje dvosobnog stana staje oko 1.000 evra mesečno, a garsonjera ne može da se nađe za manje od 500. Niko nema odgovor na to zašto su cene tako visoke, iako potražnja nije veća od ponude, ali tvrde da stanarine u Bariju premašuju i one u Rimu, izuzimajući strogi centar italijanske prestonice.

Sve drugo u ovom gradu veoma je povoljno, pogotovo ovih dana kada rasprodaje snižavaju cene od 20 do 50, a negde i do rekordnih 80 odsto. Sniženja jedino ne dotiču skupe butike u pešačkoj zoni, ulici Sparano, u kojoj čizme i jakne zadržavaju cenu od oko 300 evra.

Bari je grad lepe arhitekture, sa monumentalnim zdanjima poput zgrade Ateneo u centru grada odakle se pruža pogled na ulicu Sparano koja se "uliva" u Stari grad, na katedralu s jedne i na železničku stanicu s druge strane. Najlepši arhitektonski doživljaj je ipak šetnja po Starom gradu, od bazilike Svetog Nikole do Katedrale i tvrđave, koja uključuje i opasnost da budete opljačkani ukoliko torbu ne držite čvrsto uz sebe ili ispod kaputa. Šetnje bez novčanika ovde svi preporučuju, jer, kako se našalilo osoblje jednog od hotela, tradicija Italije nije samo pica, već i mafija.