Enigma i za Tita

Tokom jednog prijema za sportiste, posle ceremonijalnog dela, Josip Brzo Tito je prišao tada najboljem jugoslovenskom fudbaleru Draganu Džajiću i upitao ga:
"Kada svi očekuju da Crvena zvezda padne, vi se dignete. Kako je to moguće?".
Očigledno da je dominacija Zvezde u bivšoj Jugoslaviji, koja je puni zamah dostigla upravo u danima Džajine igračke slave, bila enigma i za samog Tita.

Posle Drugog svetskog rata najviše pažnje je posvećivano Partizanu, kao izrazito vojnom klubu i nadnacionalnom klubu, dok je Crvena zvezda okarakterisana kao "narodni", pa i "policijski", iako recimo Slobodan Penezić Krcun nikada nije imao neku od najviših funkcija u našem najtrofejnijem fudbalskom klubu. Ali, daleko od toga da Krcun nije umnogome pomagao "crveno-belima". Predsednik Skupštine kluba je bio i nekada vodeći srpski komunista Dragoslav Draža Marković (8.3.1954–13.9.1955), kao i ondašnji funkcioneri CK SKJ Radovan Pantović (u dva navrata) i Miladin Šakić.

U zlatnom periodu, kada je Zvezda 1991. pokorila fudbalsku Evropu i svet, predsednik Skupštine je bio Svetozar Mijailović, aktivista Socijalističke partije Srbije. Ipak, on je tada samo figurirao, a ključne uloge imali su generalni sekretar Vladimir Cvetković i direktor Dragan Džajić. Cvetković je kasnije kao nestranačka ličnost izabran za ministra sporta, ali je paralelno obavljao i funkciju generalnog direktora u Zvezdi, držeći sliku Slobodana Miloševića u kancelariji na "Marakani", zbog čega je često bio kritikovan.

Tih devedesetih godina prošlog veka, započetim Zvezdinim istorijskim uspesima, a nastavljenim naglim propadanjem usled ratova, sportskih sankcija, ekonomske krize, nezabeleženog odliva igrača, dolazi do snažnog pokušaja infiltriranja politike na razne načine. Kroz upravu Crvene zvezde su prodefilovali nekadašnji ministar unutrašnjih poslova Srbije Radmilo Bogdanović, a bili su tu i predsednik Skupštine Srbije Dragan Tomić, Tomica Raičević... Pritisci su u jednom periodu postali isuviše jaki, ozbiljno ugrozivši decenijama stvarani imidž. I tada na scenu stupa Dragan Džajić i hrabro se odupire dobro osmišljenim planovima za političko preuzimanje najtrofejnijeg srpskog kluba.

– Kada se prisetim tih najtežih vremena, divim se sam sebi, jer nisam dopustio politizaciju Zvezde. Bila je to teška i opasna borba, u kojoj smo na kraju uspeli da očistimo klub od političara – kazao je Džajić, koji se pre dve i po godine samoinicijativno povukao sa mesta predsednika kluba.

Politika je bila uzela toliko maha, da su u jednom trenutku Džajić, pa i Cvetković, zavapili i putem javnog proglasa uputili jasnu poruku: "Ostavite nas na miru". Posle demokratskih promena situacija nije bila kritična kao ranije, ali je Zvezda bila i ostala veliki magnet za političare. Donedavni generalni sekretar Nebojša Leković bio je funkcioner Nove demokratije, a član Upravnog odbora Milan Tomić je član vladajuće Demokratske stranke Srbije. Na čelu Sportskog društva je Aleksandar Vlahović iz Demokratske stranke, bivši ministar za privredu i privatizaciju u vladi Zorana Đinđića. Pre Vlahovića na tom položaju su bili kadrovi SPS-a Milivoje Stamatović i kratko vreme Branislav Ivković.

U žižu medijskog interesovanja je ponovo dospeo i Dragan Džajić, ovog puta kao prvi predloženi kandidat, doduše zasad samo putem štampe, za budućeg ministra sporta Srbije..

– Ne krijem da bi mi bila čast da budem prvi ministar sporta samostalne Srbije. Međutim, time se uopšte ne opterećujem. Vidim da se moje ime sve češće pominje u tom kontekstu, ali ideja nije potekla od mene. Nikada se nikome nisam nametao, pogotovo nakon svega što sam postigao u životu. Posle više od četiri decenije aktivne vernosti Zvezdi, odmor mi je prijao, mada kao sportski čovek uvek volim nove izazove i za njih sam potpuno spreman – zaključio je Dragan Džajić.