Utešni trofej pun ohrabrenja

Ana Ivanović je izgubila u finalu teniskog turnira u Tokiju od Švajcarkinje Martine Hingis sa 6:4, 6:2. Meč je trajao čas i deset minuta.

Potonja izjava svojevremeno najbolje teniserke na svetu, koja ne da da joj vreme prođe, upečatljivo otkriva razloge poraza naše igračice.

– Ivanovićeva mora da se natera u greške. Ja nisam mnogo grešila što je stvorilo pritisak kod nje pa je počela da rizikuje. Svaki rizik koji joj se nije isplatio umanjivao joj njeno samopouzdanje. Iz našeg prvog duela, u Montrealu, naučila sam da moram da je sputam od prvog poena, – rekla je Hingisova.

Naša teniserka je imala trostruko više grešaka od nje (36-12), praktično, poklonila joj je 24 poena. Ali, takva igra ima dva kraja. Ivanovićeva je u svih pet mečeva u Tokiju besomučno napadala što je njen novi kvalitet. U nekim ranijim utakmicama plaćala je cenu odbranaškog tenisa. Sada je rizikom i na svoj sve bolji servis i na protivnički stvarala kapital koji ju je doveo do finala i to preko Jelene Janković i prvog "reketa" Ruskinje Marije Šarapove. Korist od toga je i kudikamo više direktnih poena od Hingisove koja se odlično branila, ali od nekih udaraca Ivanovićeve odbrane jednostavno nije bilo.

I drugi kraj takve igre, štetan, ispoljen je, na žalost naše teniserke, u odlučujućem susretu. Upala je u zamku koju je samoj sebi podmetnula, a Švajcarkinju je veliko iskustvo naučilo da to vidi golim okom i da je do pobede iznese strpljenje.

Ivanovićeva, svakako, ne treba da odstupi od napadačkog stila, ali za najveće domete mora da ga izbrusi do savršenstva što podrazumeva i mudrost u igri koja će da razbije pravolinijski ritam. Imala je naša teniserka u pojedinim trenucima i boljih rešenja od talasa napadačkih udaraca kojima je po svaku cenu želela da što pre dođe do poena. Brzopletost je završavala u mreži ili u autu, a plana B ni od kuda. Švajcarkinja je živi primer da to ide s iskustvom.

Ruku na srce, Hingisova na početku ove sezone deluje ubedljivije nego kada ju je Ivanovićeva savladala (6:2, 6:3) u finalu u Montrealu krajem avgusta. Bila je to jedna od najboljih igara naše teniserke koja posle Tokija ima novi putokaz.

Domet u glavnom gradu Japana je najbolji pokazatelj da samo zvučne pobede vode u vrh. Njen plasman na svetskoj rang-listi nesumnjivo bi bio i bolji od 14. mesta, na koje će danas da se pomakne sa 16, da je češće ulazila u samu završnicu. Od 11 poslednjih borbi u četvrtfinalu prebrodila ga je samo u Montrealu i Tokiju. Juče je prvi put osetila gorčinu poraza u odlučujućem meču (pet trijumfa na turnirima ITF i dva na turnirima VTA). Da je ishod protiv Hingisove bio drukčiji, danas bi zaposela 11. mesto (najbolji plasman 13, u avgustu), tik iz desetoplasirane Jankovićeve.

– Iako sam izgubila, nisam razočarana. Dobro sam igrala ove nedelje, a samopouzdanje mi je sve veće. Turnir u Tokiju će da mi pomogne u nastavku sezone. Hingisova je igrala bez greške, mnogo, mnogo bolje nego u Montrealu. Tada sam sve vreme igrala u visokom ritmu što sada nisam ponovila. Nadam se da ćemo da se sastajemo još mnogo puta, – izjavila je Ivanovićeva kojoj je pripalo 97.800 dolara.

Hingisova je zaradila 182.000 dolara. Na turniru u Tokiju, koji je istog stepena kao i u Montrealu (fond za nagrade 1.340.000), trijumfovala je peti put (prethodno 1997, 1999, 2000, 2002) nadmašivši tako za trofej Amerikanku Lindzi Devenport.′

--------------------------------------------------------------------------

U polufinalu savladan prvi "reket"

U polufinalu je slomljen prvi "reket". To što je Ruskinja Marija Šarapova predala meč zbog bolova u levoj butini ne baca senku na proboj Ivanovićeve u finale. O nadmoći naše igračice svedoči prvi set koji joj je pripao sa 6:1, uz dva gema osvojena na servis protivnice i 13 direktnih poena.

Nije delovalo da Šarapova igra stisnutih zuba. Pripao joj je prvi gem u drugom setu, ali je najednom zatražila od svog trenera Majkla Džojsa da siđe na teren s lekarom. Iako su na ovom turniru dozvoljene konsultacije s trenerom, organizatori u prvi mah to nisu dozvolili. Došlo je do male rasprave. Ruskinji je, ipak, udovoljeno. Koji sekund kasnije pružila je ruku Ivanovićevoj.

– Ne prija mi kada protivnica preda meč. Zadovoljna sam igrom koja je plod velikog samopouzdanja. Napadala sam, što je veoma važno protiv Šarapove, kojoj ne sme da se da ni časak, ali i uopšte. U poslednje vreme najviše sam radila da poboljšam servis i da ojačam gornji deo tela. Rezultati su već vidljivi, – rekla je naša teniserka, peti nosilac, koju je Ruskinja s mukom savladala u prvom međusobnom duelu, u četvrtfinalu u Lincu krajem prošle sezone, sa 7:6 (7:3), 7:5.

Šarapova je posle susreta u Tokiju rekla da se bol javio još na Međunarodnom prvenstvu Australije, ali da je sada bio mnogo oštriji.

– Normalno je da posle šest-sedam mečeva u 14 dana počinje da stiže zamor te bol ne može da jenjava, već se pojačava. Nisam mogla da nastavim meč, niti da serviram, niti da vraćam udarce. Protiv jakog protivnika kao što je Ivanovićeva ne možete da se provučete. Igra snažno, servira ubitačno, kontroliše meč i ne upušta se u duge razmene udaraca. Takav ritam ne može da se izdrži pod bolom, – izjavila je Šarapova, pobednik pretprošle godine, koju je Hingisova lane izbacila u polufinalu.