Koliki je značaj Dodikove podrške u kampanji

Ako se izuzme činjenica da svi beogradski političari mogu da pozavide Miloradu Dodiku da deluje mnogo prirodnije kada peva na proslavama i miluje telad po štalama i mnogo nepopustljivije kada brani Dejtonski sporazum od većine njih kada brane Kosovo, postavlja se pitanje šta ga čini poželjnim partnerom u svim izbornim kampanjama s ove strane Drine.

Odgovor na pitanje kako se dogodilo da su svi viđeniji političari, izuzev Čedomira Jovanovića, redovni gosti u Banjaluci, i da je Dodik uvek rado viđen gost na kanabetu u Beogradu – jednostavan je.

Dodik je kao neki dalji rođak koji je očuvao svoje imanje, pri tome je dovoljno drčan, udara naokolo šakom o sto, a ne ustručava se ni strancima da kaže šta misli. Kada ga potapšete po ramenu jednostavno deo njegove harizme pređe i na vas. S druge strane, kada je politički isuviše egzotičan možete da kažete da vam nije preterano blizak rod i da nemate baš neki uticaj na njega.

Dodik opet zna da su dobri odnosi sa Beogradom ključ opstanka Republike Srpske i njegove političke popularnosti koja raste od 1998. godine kroz tri premijerska i ovaj predsednički mandat.

Zato i nije čudno što je Dodik u predizbornoj kampanji podržao demokrate i Borisa Tadića, a pre tri dana u Banjaluci je i svom gostu kandidatu za ponovnog gradonačelnika Beograda Draganu Đilasu poželeo pobedu.

Politički analitičar Dejan Vuk Stanković komentarisao je za Radio slobodna Evropa da je Dodik potreban Tadiću „pre svega zato što prisni odnosi sa liderom Republike Srpske potvrđuju da je Tadić na pravom putu kad je reč o nacionalnoj politici, čime on neutralizuje mnogobrojne prigovore koji stižu sa desnog pola političke scene”.

Na pitanje da li želja za Dodikovom podrškom u Beogradu ima koren u tome što Republika Srpska deluje kao uspešan projekat za razliku od Kosova i Metohije, sociolog Jovo Bakić je odgovorio za „Politiku” da i tako može da se gleda, „ali da je lakše imati uspešan projekat ako imaš narod”.

Kao pragmatičan političar Dodik sigurno nije zaboravio da se vlast u Beogradu nije uvek odnosila prema političkim ciljevima Republike Srpske onako kako je bilo potrebno Banjaluci (Dejton dva u Butmiru 2009, Tadićev potpis na Istanbulskoj deklaraciji i Deklaracija o Srebrenici usvojena u Skupštini Srbije 2010. godine), ali je izračunao da mu niko ne može biti preči od Beograda, ma ko u njemu bio na vlasti.

Tako je istorija bliskih Dodikovih odnosa sa vlastima u Beogradu mnogo složenija. Nedavna poseta Vojislava Koštunice Banjaluci bila je prilika da se podsetimo da su Dodik i Koštunica izuzetno dobro sarađivali, može se reći čak bez ikakvih trzavica.

Na pitanje da li mu smeta Dodikova podrška Tadiću, Koštunica je u Banjaluci odgovorio da postoje različiti oblici saradnje i da „DSS uvek interes države i naroda stavljala iznad stranačkih interesa”, a Dodik je tada zahvalio Koštunici na saradnji koju su imali dok je lider DSS-a bio predsednik Vlade Srbije, a on premijer RS.

„Tada smo realizovali dosta zajedničkih projekata o kojima smo se dogovarali”, podsetio je Dodik novinare posle sastanka sa Koštunicom u Banjaluci. Podsetimo Telekom Srbije početkom 2007. godine kupio je Telekom Srpske za 646 miliona evra, što je bio iznos godišnjeg budžeta RS.

Bakić je rekao da Dodik ima određenu težinu u Srbiji jer se profilisao kao zaštitnik srpskih interesa u BiH, gde zapravo nema konkurenciju. „To nailazi na prilično odobravanje i poštovanje u Srbiji. Tako da njegova podrška svakako ima težinu i nije slučajno da se ovdašnji političari pomalo grabe za njega”, rekao je Bakić i dodao da je njemu važno da ima što bolji odnos sa što više značajnih političara u Srbiji i da je to normalno sa stanovišta odbrane interesa Srpske.

„Dodik hoće da ima otvorena vrata kod većine, ako je moguće svih političara iz Srbije, to je za njega važna stvar. A s druge strane srbijanskim političarima je važna njegova podrška i to je obostrani interes”, zaključio je Bakić.

Dodik je potvrdio da ima veoma dobre odnose sa svim partijama u Srbiji, osim sa LDP-om Čedomira Jovanovića. „Sa njim nemamo nikakve dodirne tačke i ja bih voleo da ne pređe cenzus”, kazao je Dodik.