Matematika podeljene Francuske

Ishod prvog kruga predsedničkih izbora u Francuskoj doveo je do dva, po značenju i širim porukama, oprečna istorijska rezultata. Prvi put otkad se glasa predsednik koji se kandiduje za drugi mandat ne dobija najveći broj glasova u prvom krugu. Umereni socijalista Fransoa Oland uspeo je da se sa jedan i po odsto glasova više (28,6), od konzervativnog Nikole Sarkozija (27,2) plasira u drugi krug kao relativni favorit.

Drugo, najveće iznenađenje jeste šokantnih 18,6 odsto podrške kandidatkinji radikalne desnice Marin le Pen, dok je radikalnom levičaru Žan-Liku Melanšonu umaklo treće mesto jer je osvojio 11,1 odsto glasova. Dobivši za oko dva procenata više glasova nego što je postigao njen otac Žan Mari le Pen kada je 2002. ušao u drugi krug predsedničkih izbora, ona je za svoju stranku obezbedila izuzetno jak start za parlamentarne izbore u junu. I time pomutila radost levičarskim evropskim snagama koje u Olandu vide zračak nade da Evropa u krizi kreće novim putem.

Najnovije istraživanja javnog mnjenja od oko trista do sada izvedenih u toku predsedničke kampanje, ono koje je urađeno u noći između nedelje i ponedeljka, ukazuje da je Oland i dalje favorit. On će 6. maja potvrditi svoju prednost nad Sarkozijem, ali je u odnosu na prethodna istraživanja razlika između dvojice preko noći sa 12 odsto prepolovljena na šest procenata.

Ispitivanja su se, međutim, pokazala nepouzdanim već u prvom krugu. Računalo se da Olandova pobeda neće biti tako tesna, dok se predviđalo da će harizmatični Žan-Lik Melanšon i njegovi vatreni mitinzi privući znatno veći broj Francuza. Bilo je gotovo sigurno da će ovaj levičar nadmašiti desničarski Nacionalni front i da će, kako je govorio Melanšon, levica okrenuti novu stranicu u istoriji. Ovako na četvrtom mestu, sa pet odsto manje podrške od one koju je dobila Le Penova, francuska ideološka vaga, uprkos prognozama, naginje nadesno.

Oland je stoga u problemu sa aritmetikom, kako konstatuju analitičari. U kampanji pre prvog kruga tražio je od „svojih” da već 22. aprila učine njegovu pobedu nespornom. Trebalo je da uz uspeh koji je lično postigao levica pobere dovoljno glasova kako bi se u drugom krugu oni prelili Olandu. Ali Melanšon sa 11,1 i predstavnica Zelenih Eva Žoli sa dva odsto glasova išli su daleko ispod očekivanja. Oboje podržavaju Olanda, ali kada se sve to sabere, socijalista ima tek nešto više od 40 odsto „sigurnih” glasova.

Očekuje se da će se glasovi Le Penove, koja obojicu, i Sarkozija i Olanda, smatra podjednako lošim „sijamskim blizancima”, u najboljem slučaju raspolutiti. Doduše, ona je juče pozvala svoje pristalice da ne izađu na drugi krug izbora. Ostaje centrista Fransoa Baru sa devet odsto, čija podrška bi mogla da odluči ko će voditi Francusku sledećih pet godina.

Uporedo sa stanarom Jelisejske palate, 6. maja bira se, kako se ocenjuje, između dve suprotne evropske koncepcije. Iako se Sarkozi u poslednjim danima približio Olandovoj tezi da zlatno pravilo o budžetskoj hiperdisciplini u EU mora da se dopuni programom rasta, vruća tema kontrole imigranata ovu dvojicu potpuno razdvaja. Le Penova je za izlazak iz EU, napuštanje evra i zatvaranje granica. Sarkozi je poslednjih dana davao znake da je spreman da ugrozi i sam pojam otvorenih granica unutar šengenske zone kako bi sprečio priliv novih imigranata i odliv glasova ka Le Penovoj.

U ove dve nedelje igra ulazi u završnicu: sve ili ništa. Iz Sarkozijevog štaba od juče se pojačano radi na zastrašivanju Francuza. Oni, kako se tvrdi iz Sarkozijevog tabora, mogu da očekuju grčki ili španski scenario ukoliko izglasaju Olanda. To je siguran put u bankrot, tvrde Sarkozijevi. Opet, Olandovi tvrde da će smanjiti dug Francuske, povećati rast i ujediniti zemlju.

U Briselu se pomno prati ova debata, jer već je u javnost prodrlo mišljenje mnogih uglednih ekonomskih eksperata, koji se protive „slepoj drakonskoj štednji”. Treba razumeti da preterano stezanje može da uguši pacijenta, umesto da ga izleči. To je kao dobar i loš holesterol, kaže jedan od eksperata. Po tom receptu, Oland je izgubivši 20 kilograma pre izvesnog vremena u svom organizmu zadržao samo dobar holesterol, dok Sarkozi, povlađujući Berlinu – guši.