Moskva protiv nametanja rešenja

Moskva, Berlin – Pozicije Rusije i SAD, kada je reč o načinu rešavanja budućeg statusa Kosova i Metohije, principijelno su različite, a Moskva se i dalje dosledno zalaže da se pregovori između Beograda i Prištine nastave i da se pronađe rešenje koje će biti prihvatljivo za obe strane.
Zvanična Moskva do sada nije reagovala na predlog specijalnog predstavnika generalnog sekretara UN Martija Ahtisarija, koji je u Beogradu ocenjen kao neprihvatljiv jer "otvara vrata" budućoj nezavisnosti Pokrajine.
Međutim, šef ruske diplomatije je ponovo naglasio da Rusiji "ne odgovara varijanta koja pretpostavlja nametanje bilo kojoj strani onoga što je neprihvatljivo".

Posle trodnevne posete Vašingtonu i razgovora sa svim najznačajnijim predstavnicima SAD – predsednikom Džordžom Bušom, državnim sekretarom Kondolizom Rajs i senatorima, kao i sa generalnim sekretarom UN Ban Ki-Munom, Lavrov je istakao da "zasad nema zajedničkog stava (Moskve i Vašingtona) kako taj problem treba da se rešava".

Ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov je izjavio da ne može da zamisli kako bi Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija doneo odluku o Kosovu i Metohiji neprihvatljivu za Srbe.

Na pitanje novinara nemačkog nedeljnika "Špigl": "Želite li Vi, zaista, da uložite veto u Savetu bezbednosti UN, ako Kosovo de fakto treba da postane nezavisno", ministar Lavrov je odgovorio:

"To Putin nije nikada tvrdio. Rusija se pridržava čvrsto svih sporazuma u pitanju Kosova – rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244 i kasnijih dokumenata Kontakt grupe. Mnogo od toga čak i nije ostvareno, na primer, plan da treba da se vrate delovi srpskih pograničnih trupa".

Ali u situaciji kada se u međunarodnoj javnosti sa pažnjom osluškuje stav Rusije, koja u Savetu bezbednosti ima pravo veta, treba podsetiti na izjavu predsednika Rusije Vladimira Putina koji je u septembru prošle godine rekao da ako predložena rešenja za Kosovo i Metohiju ne budu "prihvatljiva za Rusiju", ne isključuje mogućnost upotrebe prava veta u Savetu bezbednosti UN. "Ako predložena rešenja za nas budu neprihvatljiva, ne isključujemo mogućnost upotrebe prava veta, njega i imamo ne zato da bi bilo u sanduku i skupljalo prašinu.

To je realni instrument politike, to je krajnja mera, ali mi je ne isključujemo ako to bude protivrečilo našim predstavama o principima građenja međunarodnih odnosa i našim interesima", rekao je tada Putin zapadnim ekspertima za Rusiju.

On se i tada založio za pronalaženje univerzalnih, opštevažećih principa u međunarodnim odnosima, kako bi se izbegla situacija da se jedna pravila primenjuju na Kosovo, a druga na, Rusiji susedne, nepriznate republike otcepljene od Gruzije – Južnu Osetiju i Abahziju.

Predsednik spoljnopolitičkog odbora ruskog parlamenta Konstantin Kosačov izjavio je ruskim medijima da iluzija o Ahtisarijevom predlogu nema. "To je kretanje ka nezavisnosti Kosova i to je pozicija koju gura grupa zapadnih zemalja, pre svega država NATO", a "nema nade da će srpska strana prihvatiti predlog jer je pravljen bez Beograda i mimo njega", istakao je on.

Kosačov je, stoga, istakao je da bi predložene varijante za status pre nego što dobiju podršku međunarodne zajednice, uključujući i Rusiju, trebalo da budu usaglašene sa svim zainteresovanim stranama.