Cveće: Saveti stručnjaka
Bosiljak (lat. ocimum basilicum) omiljen je u našem narodu. Većina domaćinstava ima ovu biljku, bilo da je gaje u saksiji na prozoru, terasi ili u bašti, ili da u kuhinji drže osušene listove spremne za dodatak nekom jelu ili za čaj.
Jednogodišnja biljka iz porodice nane vodi poreklo iz Indije i smatra se da je natopljena božanskom esencijom. Poznavali su je još Egipćani, pre 5.500 godina, o čemu svedoče ostaci bosiljka pronađeni u grobnicama piramida. Prema nekim starim zapisima, na prostore srednje Evrope bosiljak su preneli monasi u 12. veku. Zanimljivo je da je posle uskrsnuća nađen oko Hristovog groba pa se u pravoslavnim crkvama posude sa bosiljkom drže ispred oltara, budući da, prema verovanju, nema svetije biljke.
Legenda kaže da ime biljke potiče od grčke reči basileus što znači kralj. Nekada su se grančice bosiljka stavljale na grudi preminulih da bi ih štitile od zla na onom svetu i otvorile im put u raj, što je i danas običaj u nekim krajevima. Indijci su ga odabrali kao biljku nad kojom se zaklinju na sudu, na Haitima je moćan zaštitnik, Francuzi ga nazivaju kraljevskom biljkom, a Italijani list u obliku srca doživljavaju kao simbol ljubavi. U drevnim kulturama bosiljak se vezivao uz plodnost. Danas je ova biljka rasprostranjena svuda, a najbolje uspeva u Sredozemlju. Dobro napreduje i kod nas. Prema rečima Predraga Spasića, inženjera poljoprivrede u Garden centru, sada je vreme da se ova mirisna i lekovita biljka zaseje:
– Bosiljak se sada može posejati u lonce i veće posude, a početkom marta treba ga rasaditi u saksije. Isto važi za majoran i majčinu dušicu. Setvena posteljica treba da bude umereno vlažna. Seme treba zalivati po potrebi, nikako previše da ne istruli. Da bi bosiljak napredovao potrebna je čista, rastresita zemlja, bogata organskim materijama, dobrih vodno-vazdušnih karakteristika. Treba ga čuvati od vetra, mraza i jakog sunca. Cveta od maja do avgusta. Bosiljak izraste i do 40 santimetara. Ima razgranatu stabljiku. Listovi su jajolikog oblika na dugim peteljkama. Beli, ružičasti i purpurni cvetovi se razvijaju u velikom broju u gornjem delu stabljike. Interesantno je da mnogi stranci koji žive u Beogradu, među njima i ljudi iz britanske ambasade, dolaze u Garden centar da bi kupili začinske biljke jer u njihovim zemljama one imaju ne samo ukrasnu i mirisnu ulogu, već se veruje i u njihovu lekovitost.
--------------------------------------------------------------------------
Salate i lazanje
Bosiljak je vekovima imao nezamenljivu ulogu u pripremanju jela na svim kontinentima. Preporučuje se njegovo čuvanje u dobro zatvorenoj posudi, a koristi se najčešće sveže ili osušeno lišće: za salate, supe, jela od povrća, ribe i mesa, kao i za marinade, sosove i prelive.
Kaže se da pravi ukus nadaleko poznatoj lazanji iz Toskane daje upravo bosiljak.
Leči upale i brige
U narodnoj medicini bosiljak se koristi za lečenje upala (želuca i creva), kašlja, početnog stanja tuberkuloze i bolesti mokraćnih organa. Upotrebljava se i za poboljšanje raspoloženja (protiv strahova i briga), apetita, kao i protiv nesanice. Najčešće se koristi u obliku čajeva. Dobar je i za inhalaciju.
Protiv muva i komaraca
Bosiljak se koristi i kao prijatna, okrepljujuća kupka. Bolje ćete se osećati ako vodu u kadi pospete sa nekoliko suvih listova bosiljka. Ležanje u toploj, mirišljavoj vodi pomoći će da zaboravite na stres. Biljka odlično deluje i protiv insekata. Mnogi je tokom letnjih meseci stavljaju na prozore da bi oterali muve i komarce.