Novi dizajn obavezuje

Teorija dizajna veoma precizno konstatuje da je dizajn, kao svaka forma, izraz suštine. Nedavni gotovo radikalni redizajn "Politike" je nesumnjivo izraz izmene odnosa prema suštinskim pitanjima našeg najstarijeg dnevnog lista ili bar izraz težnje ka promeni.
Mnogo štošta je promenjeno u dizajnu lista, font, veličina slova u naslovu, veće beline, govor fotografija i njihova veličina.
Kao neko ko čita "Politiku" od malih nogu, koga je otac negde još krajem 30-ih godina prošlog veka nad njenom naslovnom stranom učio brzalici a-ka-ika-tika-itika-litika-olitika-politika da bi stekao bolju dikciju, mogao se pokazati konzervativnim, suočen sa ovom iznenadnom transformacijom. Međutim, ja spadam među one koji su sa razumevanjem prihvatili promene koje su se desile "Politici" i njenim čitaocima.

Svakim danom mi se sve više sviđa promena. Svako jutro, gotovo sa estetskom nasladom, očekujem kakva će "Politika" osvanuti u svoj svojoj formalnoj svežini.

Međutim, naporedo sa tim zadovoljstvom primetio sam zanimljiv fenomen zbog koga i pišem ove redove. Sa novim dizajnom osetio sam gotovo organski da dobri članci u novom dizajnu postaju još bolji, izrazitiji i vredniji čitanja, a loši, konzervativni ili bledi, još gori, još konzervativniji i još bleđi, dakle, nedostojni ne samo čitanja, nego ni štampanja. Uspeli naslovi pozivaju na čitanje, a neuspeli bodu oči svojom promašenošću.

U novom dizajnu se odmah oseti kad je napis predugačak, kad mu nije mesto na toj rubrici. A fotografije, ako su neuspele, onako velike, jasno nameću pitanje zašto su uopšte dospele u list. Primetio sam da sa novim dizajnom ima manje mesta za kratke vesti, a kad ih i ima onda neke dobijaju veći značaj nego što zaslužuju.

Novi dizajn stavlja na dnevni red još jedno bitno pitanje, a to je podvođenje svih stranica lista i dodataka pod novi moderni dizajn. Neka mi se čak čine nerešiva. Valja podvesti pod novi dizajn sva specijalna izdanja lista, s tim da su neka već rešena. Predstoji redizajniranje Kulturnog dodatka, čije je svođenje na format ostalih specijalnih dodataka, izazvalo ozbiljne čak i ironične reakcije. U slučaju ovog u našoj sredini voljenog ili nevoljenog dodatka, redizajn će morati da u izvesnoj meri postavi pitanje preorijentacije ovog dodatka ka savremenijem promišljanju sveta i nas samih, s tim da ne izgubi poslovičnu širinu "Politike" za sve vredne tendencije u kulturi i umetnosti. To podrazumeva bitno proširenje saradnika među onima koji misle i stvaraju savremeniju umetnost. Oni tradicionalniji su i do sada imali privilegovano mesto. Sličan je slučaj sa popularnim i potrebnim "Magazinom", retkim i voljenim kutkom nedirnutim dnevnom politikom, ali katkada neopreznom u afirmisanju, ne izvorne narodne i naivne umetnosti, već kiča koji se krije iza tradicionalnog izraza. Nijedan svoj dodatak, a to znači ni "Magazin", ovaj ugledni list ne sme štampati na tako lošoj hartiji. Danas se svaki, čak tematski bezvredni nedeljnik štampa na prvorazrednoj hartiji.

Međutim, nemam niti mašte niti ikakvog racionalnog predloga kako rešiti dizajn čitulja, da odgovaraju civilizovanijem odnosu prema smrti i emocijama koje smrt prate, a da se ne izgube čitaoci ni oglašivači. Možda je jednostavnije pitanje kako redizajnirati oglase, jer odavno postoje uspeli svetski uzori kulturnijeg i lepšeg novinskog oglašavanja. Tu i tamo već se pojavi poneki moderno dizajniran oglas.

Novi talas "Politici" doneo je još jednu bitnu novinu – osnivanje Jezičkog saveta, sastavljenog od vrhunskih stručnjaka za naš jezik. Imam utisak da se već osećaju rezultati rada ove institucije, koju bi valjalo da ustanove sve televizije, a svakako nacionalna, s tim da se pretežno pozabave akcentovanjem. "Politikin" Savet bi morao da se pozabavi, ne samo primenom našeg pravopisa, već i tačnim pisanjem stranog teksta kad je dat u izvornom latiničnom obliku (a, kao za pakost, redovno promakne neka greška), kao i pravilnom transkripcijom stranih imena. Na primer u "Politici" se uvrežilo pogrešno transkribovanje prezimena Soros, kao Soroš, a on je ili Soros, kako je sam prihvatio da se zove otkako je na Zapadu, ili originalno po mađarski Šoroš, a nikako izmešano.

Uveren sam da će ovaj moj pogled na novi dizajn "Politike" biti shvaćen kao dobronamerna podrška našem najstarijem, a podmlađenom listu.

Teatrolog