Sa "50 centi" u lepšu budućnost

Jedna od najsavremenijih dvorana "San Đordi" u Barseloni nije dobio ni evro iz gradske kase otkako je podignut, a za miran "život" potrebno je mu je barem pet miliona dolara godišnje. U njemu se za 365 dana održi oko 150 raznovrsnih događaja, otprilike koliko i u stokholmskom "Globu" (najveća građevina oblika lopte na svetu) i još nekim višenamenskim dvoranama u Evropi. Arhitektonski uzor "Beogradske arene", čikaški "Junajted centar", u pogonu je čitavih 200 dana u sezoni, a za 12 godina rada ugostio je više od 20 miliona posetilaca.

Posle decenije i po gradnje "Beogradska arena" je u svoju lepšu budućnost krenula sa svega "50 centi" – to je umetničko ime američkog repera ("Fifti sent") koji je gostovao u njoj pre tri meseca – a sve češća gostovanja muzičkih zvezda nagoveštavaju da možda nije daleko dan kada će proslaviti svojih prvih "50 miliona". Moraće mnogo toga da se dogodi i da prođe još nekoliko godina da bi se "razradila" i da bi mogla da živi bez trzavica, a jedan od važnik koraka ka tome biće i učlanjenje u Udruženje evropskih dvorana, što je i najavio njen direktor Đorđe Milutinović.

Prošla godina protekla je od obustave organizovanja svih događaja, zbog toga što nije mogla da garantuje bezbednost, do "novog otvaranja" na kojem je "reper-delikvent" pokazao da ima armiju poklonika u našoj zemlji. Neposredno uoči njegovog gostovanja iz Skupštine grada su rekli da "upotrebnu dozvolu očekuju kroz nekoliko meseci". U poslednje vreme najviše se pričalo o završetku protivpožarnog sistema, zbog čega je objekat uglavnom dobijao samo privremene radne dozvole.

Isplativost jednog takvog objekta zavisi od mnogo faktora, a podrazumeva se da je on višenamenski. Recimo, "San Đordi" je u stanju da u roku od nekoliko dana organizuje svetsko prvenstvo u plivanju, muzički koncert i košarkašku utakmicu. "Beogradska arena" je prema prvobitnom projektu trebalo da ima u programu i hokej na ledu, ali je pre tri godine odlučeno da se ukine ledena ploča zato što je to preskupo (trebalo je da se uloži od 150.000 do 200.000 evra). Grad je smatrao da to "nije isplativo". Ako bi Beograd jednog dana ipak želeo da konkuriše za domaćina svetskih ili evropskih šampionata u hokeju i umetničkom klizanju, povratak na staro bi koštao znatno više.

Što se tiče planova srpskog sporta vezanih za "Arenu", očigedno je da sportisti kaskaju za muzičarima i političarima. Osnovni razlog za to je što kubure sa novcem, a i malo je sportskih događaja koji bi izazvali takvo interesovanje. Posle turnira "Dijamantska lopta", revijalnog meča SCG – SAD (oba u avgustu 2004), finala Svetske odbojkaške lige i evropskih šampionata u odbojci i košarci (sva tri leta 2005), na scenu su stupili Andrea Bočeli, Zdravko Čolić, Fil Kolins, Dejvid Koperfild... Prošle godine se u Košarkaškom savezu Srbije (KSS) mogao čuti predlog da se finalni turnir Kupa "Radivoja Koraća" igra u "Beogradskoj areni", ali je na to stigao neumoljiv odgovor većine: ko će to da plati! Uz malo truda i dobre volje to je moglo da se uradi, jer kako ubediti publiku da domaća košarka vredi kad svi beže od organizuje finala kupa (ko zna šta bi bilo da se ove godine nije prijavio Kragujevac).

Jedan veliki sportski događaj će se uskoro održati u "Areni". Reč je o Evropskom prvenstvu u stonom tenisu (25. mart – 1. april) na kojem će se takmičiti 48 zemalja. Taj događaj je neka vrsta nadoknade za Svetski šampionat 1999. koji je odnelo bombardovanje.

(Kraj)