Sastavljamo, a ne stvaramo reprezentaciju

– Ovako svetsko prvenstvo bilo je preko potrebno rukometu. Slika iz Nemačke sa prepunim dvoranama koja je obišla svet svakako će doprineti popularizaciji ovog sporta. Iako je i dalje kvalitet rukometa skoncentrisan u Evropi evidentno je njegovo širenje i na ostale kontinente, pre svega na afrički na kojem su stasale dve ozbiljne selekcije – Tunis i Egipat. Siguran sam da se se uskoro ovaj sport probuditi i u ostalim delovima sveta što može da raduje sve poklonike ovog sporta, – prvi je utisak vrsnog rukometnog stručnjaka Branislava Pokrajaca o 20. svetskom šampionatu koji je prekjuče završen trijumfom domaćina Nemačke.

Po rečima jednog od retkih sportista koji se okitio olimpijskim zlatom i kao igrač (1972. u Minhenu) i kao selektor (1984. u Los Anđelesu) prvenstvo u Nemačkoj je pokazalo da je konurencija, makar unutar Evrope, postala žešća neko ikad:

– Ako se samo pogleda plasman prvih 12 ekipa među kojima je i Tunis na 11. mestu može se slobodno reći da svako svakog može da pobedi, – smatra Pokrajac, koji predvodeći reprezentaciju Jugoslavije osvojio srebro na svetskom prvenstvu u Nemačkoj 1982. i bronzu na planetarnom šampionatu u Francuskoj 2001.

Kolika je razlika između rukometa koji smo videli u Nemačkoj i našeg?

– Dovoljno je reći da su Česi, koji su nas ubedljivo pobedili u kvalifikacijama za Nemačku, zauzeli tek 12. mesto. Mislim da ostale selekcije nisu toliko napredovale koliko smo mi nazadovali. Potrošili smo supstancu, a nismo proizveli novu. U poslednjih nekoliko godina umesto da stvaramo reprezentaciju mi je samo sastavljamo. Idemo linijom manjeg otpora jer je stvaranje reprezentacije dug proces koji iziskuje ulaganje, a deluje mi da nema dovoljno volje i hrabrosti da se krene tim putem. Ipak, kada pričam o našem rukometu mislim da ne mogu da budem potpuno objektivan s obzirom da sam poslednji selektor koji je osvojio medalju na nekom velikom takmičenju i da, zbog toga, nikako ne mogu da se pomirim sa trenutnom apatijom.

Ko je najveći dobitnik prvenstva u Nemačkoj?

– Sportski dobitnici broj 1 su, nema nikakve sumnje, Poljaci. Na svim velikim takmičenjima u poslednjih deset godina imali su prerifernu ulogu pa je srebro u Nemačkoj briljantan rezultat do kojeg nisu došli slučajno. Imaju izuzetno jak i iskusan sastav koga čine igrači od 25 do 30 godine. Dugo su na okupu i selektor Venta je očigledno našao odličnu formulu, a teško je predvideti da li će se održati u vrhu. Ako se pogleda iz više drugih uglovova najveći dobitnik je Nemačka, ne samo zbog zlata već i zbog prefektne organizacije šampionata. Na najbolji način iskoristila je sve prednosti domaćeg terena. Nemci nisu ponovili grešku iz 1982. Kao domaćini branili su zlato iz Danske 1978. a na kraju su zauzeli tek sedmo mesto. Tadašnji njihov selektor Štencl znatno je podmladio selekciju i proveo se kao bos po trnju. Za razliku od njega Brand je mobilisao sve raspoložive snage. Iskustvo, ogromna podrška s tribina i neki drugi faktori bili su dobitna kombinacija.

A ko je najveći gubitnik?

– Tek peto mesto sa devet pobeda i samo jednim porazom olimpijske pobednike Hrvate izbacuje na vrh liste gubitnika. Naleteli su u četvrfinalu na, u Nemačkoj, izuzetno blede Francuze, koji su našli idealno taktičko rešenje za najjače oružje Hrvatske – igru 2 na 2. Odbranom 5-1 sa odličnim Žilom na prednjem Francuska je sprečila Balića da razigra saigrače. S druge strane težište igre u napadu Onesta je postavio baš tamo gde je trebalo – na strani gde je desnog halfa igra Metličić. S obzirom da je bek, a da bi tu poziciju po definiciji odbrane 3-2-1 trebalo da igra znatno brže krilo, Hrvatska je baš tu najranjivija.

Da li je u Nemačkoj bilo noviteta?

– Po pitanju kolektivne taktike nisam primenio neke promene. Razlog za to je što većina igrača igra u inostranstvu tako da selektori imaju malo vremena za pripreme i samim tim bilo kakve eksperimente. Malo se koriste neke duboke defanzivne formacije. Mnogo ekipa se i dalje oslanja na tradicionalnu 6-0 odbranu koju su igrali i finalisti. S druge strane vidljivi su noviteti na individualnom planu. Neke tendencije razvoja rukometa o kojima se pričalo na velikim trenerskim seminarima počele su već da se primećuju kod pojedinih igrača, iako se i dalje dovoljno ne eksplatišu. Recimo, neki igrači sve više koriste slabiju ruku prilikom asistiranja ali i kod šuta. Mislim da neće proći mnogo vremena kada ćemo gledati igrače koji podjednako koriste obe ruke u realizaciji napada.

Koji igrači su obeležili šampionat?

– Hrvat Balić je još jednom dokazao najvišu klasu, a ovoga puta delovao je još zrelije i razornije. Pored njega izdvojio bih i Poljaka Tkačika, koji je bio pravi vođa svoje ekipe. Pored toga što je izvanredno povezivao sve redove preuzimao je odgovornost u najbitnijim trenucima. To odlikuje samo velike igrače.

--------------------------------------------------------------------------

Golmani najveća boljka Islanda

Srbija će se za Osmo evropsko prvenstvo u Norveškoj 2008. boriti sredinom juna protiv Islanda, koji je bio nadomak polufinala ali je u Nemačkoj na kraju zauzeo osmo mesto. Pokrajac je skrenuo pažnju da su Islanđani, makar po statistici, odlični individualci:

– Imaju čak četvoricu igrača među prvih deset na listi golgetera. Na zbirnoj listi golgetera i asistenata su im trojica među prvih pet. Ovi podaci su dovoljno govore o njihovom kvalitetu. Možda jedina mana su im golmani, pošto im je prvi čuvar mreže na tek 18 mestu.