Kosovo diktira tempo

Prognoze analitičara da će pregovori o statusu Kosmeta ubrzati i pregovore o formiranju nove vlade Srbije kao da su počele da se ostvaruju jučerašnjim dogovorom predstavnika parlamentarnih stranaka sa predsednikom Srbije da se novi skupštinski saziv "ozvaniči" što pre, a najbolje do 13. februara (za kada je specijalni predstavnik Ujedinjenih nacija Marti Ahtisari zakazao nastavak razgovora o predlogu za rešenje statusa Kosova).
Najvažniji problem Srbije, što Kosovo jeste prema mišljenju svih učesnika u političkom životu, nateraće, smatraju analitičari, a potvrđuju i nezvanični izvori bliski aktuelnoj vladi, sve stranačke lidere da se o novoj vladi dogovore do kraja februara.
Do tada bi trebalo, u najmanju ruku, da se definišu obrisi nove vlade, a do kraja marta najdalje i da je skupština i zvanično izabere.

Iako će pregovori o statusu Kosova, slaže se i analitičar Zoran Stojiljković, uticati na tempo formiranja vlade, oni neće presudno uticati na personalna rešenja, jer se ti aranžmani, smatra, prave prema snazi političkih faktora koji u pregovorima učestvuju. Međutim, taktika prema Kosovu, tvrdi Stojiljković, ključna je za dogovor o vladi, jer će se na tom pitanju pokazati da li je i između koga u parlamentu moguća saradnja.

"Taktika nove vlade prema pitanju Kosova osnov je koji treba da pokaže ko može da napravi vladu. U tom smislu, sasvim se opravdanim čini zahtev Demokratske stranke Srbije da se unapred razgovara i o tome kako bi se prema eventualnoj nezavisnosti Kosova odnosila nova vlast. Na ovom pitanju, naravno, DSS pokazuje i koliki je njihov upravljački potencijal i može se reći da oni to jednim delom koriste kao adut u pregovorima o novoj vladi – objašnjava Stojiljković.

Apsurd cele situacije, smatra naš sagovornik, jeste upravo u tome da Kosovo u isto vreme usporava i ubrzava pregovore o formiranju vlade. Usporava –zato što različite pristupe kosovskom problemu treba usaglasiti, a ubrzava jer međunarodna zajednica nameće svoj tempo rešavanja statusa Kosova.

Bilo bi jako loše po Srbiju, naglašava Stojiljković, da se problem Kosova rešava bez vlade na pomolu. A to, slaže se i Milan Nikolić, direktor Centra za proučavanje alternativa, odgovara onoj struji u međunarodnoj zajednici koja se zalaže za nezavisnost Kosova.

"Svet neće da nas čeka i Ahtisari je za predstavljanje svog plana namerno iskoristio ovaj trenutak u kome se pregovara o vladi da bi imao argument koji se zove srpska nesloga, a koja ide u korist nezavisnosti Kosova. Isti argument i Rusija može da upotrebi i da Srbiju ostavi bez očekivane podrške", objašnjava Nikolić.

Zvanična Moskva je, naime, u više navrata ranije isticala da Srbija može da računa na podršku Rusije samo ako u Srbiji postoji jedinstven blok koji ne prihvata nezavisnost Kosova. Podrška Rusije, međutim, ističe i Nikolić, zavisi pre svega od interesa ove velesile u svetu.

"Međunarodna zajednica je većim delom rešena da oduzme Srbiji taj deo teritorije i to na principima koji su vladali posle Prvog svetskog rata kada su krivci, a mi smo označeni kao takvi, tako kažnjavani. Zato mi ne bi trebalo da svoj manevarski prostor sužavamo i time što ćemo zauzeti tvrd stav da ne pristajemo ni na šta osim da Kosovo ostane u Srbiji, što je zahtev kojim je DSS uslovio svoje učešće u vladi", kaže Nikolić.

Taj zahtev DSS-a on smatra kontraproduktivnim, jer, tvrdi, usporava dogovor oko vlade. A to odgovara samo onima koji žele da izbegnu odgovornost i zato ne bi da budu u vlasti u trenutku rešavanja statusa Kosova.

"DSS svoju platformu o Kosovu koristi za otvaranje većeg manevarskog prostora u pregovorima o vladi. Tačno je da je dobro da se nova vlada odredi po tom pitanju, ali sada nema vremena za takvo manevrisanje. Strategija vlade o Kosovu trebalo bi da se utvrdi interno, a ne javnim iznošenjem zahteva još pre formiranja vlade. Kosovo u pregovorima o vladi koriste i DSS i SRS, ali i DS koji sa budućim partnerima u vladi želi da podeli teret odgovornosti za događaje koji nas očekuju ove godine", kaže Nikolić.

Iako svako iz svojih razloga odugovlači, na novu vladu, kako procenjuje Nikolić, ne bi trebalo da čekamo duže od kraja februara. Neuspeh dogovora i raspisivanje novih izbora ni on, kao ni većina analitičara, ne smatra realnom opcijom iz prostog razloga što su stranke bolno svesne činjenice da bi skori izlazak na birališta, pogotovo u senci kosovskog problema, za mnoge od njih više ličio na izlazak na gubilišta.

– Ukoliko ne pomire liderske sujete značilo bi da imamo jako lošu političku elitu kojoj su lični interesi iznad svega, iznad države i glasača. Na novim izborima profitirali bi samo radikali, a stranke poput LDP-a ne bi uspele ni da pređu cenzus – kaže Nikolić i dodaje: "Strah od biračke odmazde zato će ih naterati na dogovor".