Trojanski Apolon rođen u Budvi

Od našeg stalnog dopisnika

Podgorica – Da je mnogo toga tajna u antičkoj Budvi slutilo se, ali da je na obali crnogorskog primorja rođen Apolon nije se znalo sve dok u našu redakciju sa dokazima nije banuo istraživač trojanske civilizacije i trojanskog jezika Novak Andesilić iz Podgorice.

Ono što je Andesilić otkrio devedesetih, pre 11 godina je potvrdio ruski časopis „Argumenti i fakti” obaveštavajući naučnu javnost da je u katakombama ispod Kremlja nađena biblioteka Ivana Groznog iz 16. veka i da su u njoj pohranjeni primerci „Ilijade” i „Odiseje” u rukopisu čiji autor nije „Gomer (Homer) već Geometar (Heometar)“.

„Naišao sam na još jedno neverovatno otkriće, jednu jedinstvenu gravuru sa motivom Troje. Ta slika je u stvari iskonsko slikovno pismo iz Budve sa Jadrana”, priča ekskluzivno za „Politiku” Andesilić.

„Slika pokazuje ambijent u kojem je rođen bog sunca Apolon. To ne bi bilo ništa neobično da na slici nije prikazana obala Budve, brdo Spas, uvala Mogren i ostrvo Sveti Nikola. Gravura se nalazi u kolekciji francuskog cara Napoleona Bonaparte, a sredinom 19. veka uradio ju je francuski graver Gustav Moro.“

Homer, odnosno Heometar, po tvrdnji Andesilića, neosporno kazuje da je kult boga Apolona nastao u kraljevstvu Troje, u gradu Tebi, i da je on zaštitnik Troje.

„Nakon brisanja Troje i Homera iz svog geografskog i pesničkog podneblja, Grci i Rimljani preuzimaju ovaj kult kao svoj, pa se tako gubi izvorna istina o Apolonu i Troji. Našoj istoriji je poznato predanje da se Budva u antici nazivala Teba, što potpuno korespondira sa Homerovom geografijom.”

Po rečima Andesilića, intrigantna je činjenica da se Napoleon veoma intenzivno bavio izučavanjem starih civilizacija, i da je na njegov zahtev počelo istraživanje egipatskih piramida od strane francuskog egiptologa Žan Fransoa Šampoliona. 

„Nameće se pitanje da li je Napoleon dovodio u vezu etimologiju imena Napoleon i Apolon, kao i imena njegove majke Leticije sa Apolonovom majkom – Letonijom (Letom)? Zašto je Napoleon sačuvao ovo staro slikovno pismo u svojoj arhivi, odnosno slikovnu poruku o Apolonu, odnosno predanje iz mita o rođenju Apolona, predanje koje je oslikano u ovom slikovnom pismu?”

Nije sporno da „Ilijada” kazuje da je kult boga Apolona nastao u Troji, ali je Andesilić u svojim radovima detaljno dokazao da se bog sunca na izvornom trojanskom (danas slovenskom) jeziku nazivao Napolion.

„On je bio simbol sunčevog podnevka (meridijana) – podne je. Indikativna je činjenica da je staro Trojansko božanstvo sunca, Napolion (Apolon – podnevak), glavni orijentir u prostoru, naročito pomorcima na pučini. U skladu sa ovim Homerovim orijentirom veoma je indikativna činjenica da je i hrišćanski svetac Sveti Nikola zaštitnik pomoraca. Zato se danas treba zapitati: da li se Sveti Nikola rodio na Napolionovom (Apolonovom) ostrvu u Troji.”

Kada je pre sedam meseci otkrio slikovno pismo o rođenju Apolona na ostrvu Sveti Nikola kod Budve, Andesilić je prvo ispitivao kameni zid ispod mora koji ide od Slovenske plaže do ostrva.

„Zaključio sam da je zid dugačak oko 1.300 a širok u temelju oko 35 do 40 metara, da je čitav prostor između podvodnog zida i rta Zavale pod savršeno pravilnim geometrijskim figurama. Taj Veliki zid je bio bedem grada i on je od morskog dna visok osam do 10 metara. Iako mu je vrh pod vodom, na više mesta može se na njega stati.“

Novak Andesilić još pre desetak godina u „Politici” prvi ustvrdio da su se vlastelinski dvorovi grada Homerove Tebe nalazili na rtu Mogren, gde je danas srednjovekovna tvrđava, a i Homer kazuje da se grad nalazio na liticama iznad mora.