Direktor „dvorane zvezda" više od dve decenije

Dvorana Doma sindikata obeležava 55 godina postojanja, a bezmalo polovinu tog vremena direktor je isti čovek – Dragoslav Agatonović Giša. Kako je toliko dugo opstao na čelu jedne od najpoznatijih institucija one „stare” Jugoslavije, ali i Srbije i arhitektonsko-kulturološkog simbola Beograda, otkriva za „Politiku”.

Agatonović je na mesto direktora društvenog preduzeća Dvorana Doma sindikata postavljen 1991. godine i do sada je za čelnika ustanove biran tri puta na po četiri i dva puta na po pet godina. A konkursne komisije su svaki put bile jednoglasne. Tvrdi da nije Crnogorac, iako mu to mnogi osporavaju pitajući se: „Kako si onda toliko dugo direktor?”

U šali voli da kaže da je rođen pred sam kraj prve polovine prošlog veka, u stvari 1949. godine u selu Rosica, 33 kilometra od Kruševca, podno Jastrepca. Učiteljsku školu završio je u Aleksincu, došao u Beograd, upisao Fakultet političkih nauka, živeo po domovima, radio preko studentske zadruge. Tako je ušao u turizam i počeo leta da provodi na moru, a zime na planinama, kao turistički radnik, glavni za zabavu gostiju u odmaralištima Beogradskog univerziteta na Jadranu.

– Neda Ukraden je prvi profesionalni nastup imala  upravo kod mene u Makarskoj 1972. godine, Leo Martin je tamo pevao na vrhuncu karijere, Miki Jevremović takođe. Miki je dolazio u belom „mercedesu” sa otvorenim šiberom – seća se Agatonović.

Prvo stalno radno mesto bilo mu je šef zabave i kulture u „Mladost turistu”. Ipak, kada je diplomirao izabran je za jednog od direktora NU „Braća Stamenković”. Tamo je proveo četiri godine, a onda su ga, kako kaže, zapazili iz Gradskog komiteta Saveza komunista Beograda, pozvali ga da pređe uz obećanje da će dobiti stan, što se i ostvarilo.

– Bio sam stručno-politički radnik. Zvali su me komemorativni šef, jer sam prisustvovao „sahrani” Saveza komunista i stvaranju SPS-a. Bio sam direktor radne zajednice gradskog odbora SPS-a. Posle tri meseca dobio sam otkaz bez pravog razloga i valjanog obrazloženja, a u stvari zato što nisam imao dlake na jeziku. Prekrstio sam se i zarekao da više nikada neću u partiju – kaže Agatonović.

Onda je gotovo krišom, da ga neko ne bi „spotakao”, konkurisao za direktora Dvorane Doma sindikata. Postavljen je 1. aprila 1991. godine. Danas ponosno ističe da u ovoj ustanovi niko ne radi ni za jednu partiju, da su svih 30 zaposlenih profesionalci u svom poslu.

Glavna dvorana Doma sindikata po akustičnosti spada u sam evropski vrh (Foto D. Ćirkov)

Kroz Dvoranu su u protekle dve decenije prošle gotovo sve partije sa ovih prostora – podseća Agatonović.

– Demokratska stranka je ovde počela, tu su se osnivali, tu se „razbijali”. I ostali su ovde držali odbore, kongrese, i Koštunica, i Arkan, i Šešelj... Arkan me je jurio da uđem u njegovu stranku, odbio sam. Ovde je bila komemoracija kada je ubijen. Šešelj je pored ostalih skupova kod nas održao oproštajnu konferenciju pred odlazak u Hag. A prvi put kad je hteo da organizuje nešto, kada niko nije hteo da mu izda prostor, došao je ovde, vidno ljut i spreman da se svađa. Pitao je pošto je sala. Kad sam mu rekao 5.000 maraka, seo je za telefon, pozvao nekoga i naredio da donese novac – priča Agatonović.

Ovde su dolazile izbeglice u vreme ratova i tu nalazile privremeno utočište, i rezervisti pred odlazak na front, i štrajkači i drugi nevoljnici.

U Dvorani Doma sindikata se i pevalo, igralo...

Dirigent Mladen Jagušt, koji je nastupao širom Evrope, uvek je tvrdio da glavna dvorana Doma sindikata po akustičnosti spada u prvih pet na kontinentu. Dvorana je za mnoge bila osnovna i srednja škola i prijemni ispit za odlazak u zvezde. Tu su taj „prijemni” položili Đorđe Marjanović, Arsen Dedić, Miroslav Ilić, Đorđe Balašević, Haris Džinović, Lepa Brena i „Slatki greh”, festival „Beogradsko proleće”, pa kasnije Dragan Stojnić. Na toj pozornici prvi put odigrane su i mnoge pozorišne predstave, a i sad se izvode nove.

Problema sa publikom nema, alu pojave se pojedinci čija nepristojnost zadaje muke. Ipak, Agatonović je posetiocima zahvalan na korektnom ponašanju.

----------------------------------------------

Preskupe komunalije

Naš najveći problem jesu preskupe komunalne usluge. Grejanje plaćamo čak i do 10.000 evra mesečno, struja i voda nas koštaju dramatično mnogo. Pet godina nismo menjali cene karata, a iznajmljivanje prostora smo osetno pojeftinili.

Preduzeću pripadaju i veliki hol i galerija. Kao vlasnik zgrade uknjižen je Savez samostalnih sindikata Srbije koji je i osnivač Dvorane Doma sindikata i prema kome Dvorana ima finansijske obaveze koje otežavaju inače komplikovanu situaciju.

----------------------------------------------

Prvi seminar 1957. godine

Dvoranu i zgradu Doma sindikata projektovali su i zidali Rusi. Objekat je počeo da se gradi 1953, a 1957. je završen. Mada nema pouzdanih podataka, kažu da je tada organizovan prvi seminar, a da je prvi muzički program održan 18. novembra 1957. godine.

Kako kaže Agatonović, za godišnjicu planiraju da naprave kolaž program u kome će, bez honorara, nastupiti Zdravko Čolić, Đorđe Marjanović, Đorđe Balašević i drugi koji su svoj put do zvezda počeli u Dvorani.

– To mora da bude drugačije, bez onog klasičnog najavljivanja, da svi budu na sceni, da pevaju zajedno, da budu tu i „Indeksovci”. Videćemo... – kaže direktor.

----------------------------------------------

Delatnost Dvorane Doma sindikata

– prikazivanje filmova  
– organizacija i realizacija kulturno-zabavnih, muzičkih programa, seminara, savetovanja, kongresa...
– zaposleno je 30 ljudi, od toga 16 spremačica

----------------------------------------------

Četiri sale

6.250 kvadratnih metara je površina kompleksa sa četiri sale
1.600 mesta – velika dvorana
305 mesta – sala dva
105 mesta – sala tri
101 mesto – sala četiri