Plemstvo obavezuje

DA, "PLEMSTVO OBAVEZUJE" stara je francuska izreka i vropske monarhije nastoje da se toga i drže. Istina, britanski princ Hari po odluci britanskog vojnog vrha ipak neće ići u Irak, iako je on kao oficir, sa završenom elitnom vojnom akademijom Sendherst, hteo da bude na čelu svoje  oklopne jedinice u južnom delu Iraka. Ali u Londonu su procenili da bi princ Hari bio meta od najvišeg prioriteta za sve teroriste i otmičare i princ ostaje kod kuće. Bez obzira na sve eventualne kritike u britanskoj javnosti u stilu da li je "plava krv" skuplja od "obične" crvene krvi, kraljevska porodica nikada nije izbegavala da svoje članove pošalje u ratove, pa je tako 1982. godine princ Endrju, brat prestolonaslednika, princa Čarlsa, pilotirao mornaričkim borbenim helikopterom u ratu protiv Argentine na Folklandima.

Primeri iz dalje prošlosti govore da je i Staljin poslao svog sina Jakova u rat protiv Nemaca, da je Jakov zarobljen i kada su Nemci ponudili razmenu Jakova za feldmaršala Fon Paulusa, zarobljenog kod Staljingrada, Staljin je to odbio rekavši "da ne menja jednog feldmaršala za običnog vojnika".

Komandant nemačke ratne mornarice u Drugom svetskom ratu, admiral Karl Denic, inače podmorničar, imao je dva sina u ratu, oba su bili komandanti podmornica. I oba su potopljena i poginuli su, a da njihov otac ni u jednom trenutku nije ni pokušao da ih izvuče iz rata. Kada su britanski novinari, godinama posle, upitali Denicovu kćerku zašto nije oca zamolila da barem jednog sina povuče na neku drugu manje opasnu poziciju, ona je odgovorila da se nešto tako nikada i ne bi usudila da pita oca.

Kako mi u Srbiji stojimo po tom pitanju u bliskoj nam prošlosti. Član nekadašnjeg Predsedništva SFRJ Sejdo Bajramović imao je sina oficira JNA koji je 1992. godine mučki ubijen u opsadi kasarne JNA u Čapljini. Otac je, verovatno, mogao da ga izvuče sa tog mesta na vreme. Ali, nije.

Pokojni ministar odbrane SR Jugoslavije Pavle Bulatović poslao je svog sina u vojsku u vreme agresije NATO-a na Jugoslaviju 1999. godine. I to bi bilo sve. Gde je naše "plemstvo" po tom pitanju? Gde su bili sinovi naših političara? Iz opozicije, ili iz vlasti?

Znam, mnogi će reći da to nisu bili i njihovi ratovi. Tačno, možda i nisu bili, ali pre nekoliko godina u Nemačkoj je uhapšen starac od preko 80 godina. Stigao je iz Švajcarske u svoje rodno selo u kojem nije bio od 1943. godine. Naime, te 1943. godine pobegao je iz Nemačke u Švajcarsku da ne bi bio mobilisan na Istočni front. Verovatno jer taj rat nije bio i njegov rat. Ali današnja nemačka država mislila je drugačije i starac od preko 80 godina završio je u zatvoru zbog izbegavanja mobilizacije i odlaska u rat. Zato su Nemci i velika nacija i to će uvek biti.

NOVI PREDSEDNIK FRANCUSKE Nikola Sarkozi obećava i novi identitet nacije. Neće mu biti lako u središtu dvostruke evolucije: globalizacije i univerzalnih vrednosti sa jedne, i privrženosti Francuskoj sa druge strane. Jer, kako napraviti Evropu, a da se ne pokvari Francuska? Kako se unutar Francuske, gde su nedavno gorila predgrađa, dogovoriti oko tog "novog identiteta"? Je li on danas u Francuskoj hladan, protekcionistički, rasistički, ksenofobičan, ili je plemenit, kreativan, preduzimljiv i nadahnut? Hoće li za Pariz Evropa biti Evropa elita, ili Evropa naroda i Evropa jedne nove renesanse u kojoj svi započinju život sa jednakim šansama?