Tamo daleko, gde cveta...

 „Ne bih da budem sarkastična”, kazala je Sonja Liht i dodala „ali čini mi se da muški (politički) kadar nije pokazao fantastične rezultate…”. Slažem se, nego bih jedino dodao da ga je ženski politički kadar izuzetno dobro pratio. Nesumnjivo, sve se više pokreće pitanje žena u politici. Te konvencija „Glasam za žene”, te predsednik (nakon samoskraćivanja mandata)objavi da ima dve žene – kandidate za premijera. Još samo žena da postane predsednik Srbije. To bi, nesporno, značilo promenu!

Nego, blago Argentini. Ona je to već ostvarila. Kristina Fernandez-Kirhner je postala predsednica upravo zbog toga što je – žena. Na tom mestu je zamenila svog (sada već pokojnog) muža Nestora Kirhnera. Pre nekoliko nedelja Kristina je opet dospela u centar međunarodne pažnje. Nacionalizovala je domaću naftnu kompaniju YPF i od španskog Repsola oduzela 51 odsto akcija te kompanije; akcija koje je Repsol regularno kupio u procesu privatizacije YPF-a iz davne 1993. godine. Zašto je to učinjeno?

Kristina i njena vlada kažu: zbog toga što Repsol nije dovoljno investirao u otvaranje novih naftnih polja, pa domaća proizvodnja sirove nafte ne zadovoljava potrebe zemlje. Dobro, nego kako se određuje da nešto nije dovoljno? Niko ne spori da je Repsol tokom poslednjih pet godina investirao 11 milijardi dolara. Izgleda da smeta to što su akcionarima podeljene dividende YPF-a u iznosu od 3,5 milijardi. A u zemlji u kojoj ne postoji zaštita privatne svojine, reč vladara postaje sasvim dovoljna da se nešto proglasi kao nedovoljno i da se na osnovu toga naruše interesi vlasnika. Sjajan signal u pogledu pravne sigurnosti!

Ukoliko se zanemari populistička retorika tipa „povratak suvereniteta nad argentinskim energetskim resursima”, šta su ekonomski razlozi za ovaj potez? Ukratko, deficiti zemlje, koji moraju nekako da se finansiraju. Budući da međunarodno tržište kapitala nije naklonjeno Argentini, novo zaduživanje je ograničeno, a ono zajmova što stiže nedovoljno je i veoma skupo. A nije naklonjeno zbog toga što još uvek nisu rešena sporna potraživanja vlasnika državnih obveznica posle bankrota zemlje iz 2001. godine. Kako onda finansirati deficite? Profitom nove državne naftne kompanije! Cene nafte su visoke, dividende su izdašne, evo prilike da se iz tog profita finansiraju deficiti. Doduše, vodila se pažnja da se ne nacionalizuje 25 odsto akcija kompanije koje poseduje domaći privatni investitor – tajkun, bliski prijatelj pokojnog predsednika i žene mu.

Politički razlozi se mogu naslutiti – ovom aferom Argentinci su se još jednom ujedinili oko odbrane nacionalnih interesa, isto kao u proleće 1982. oko Foklanda (Malvina). Omiljena politička taktika oprobanih demagoga. Da prikrijem postojeće probleme, stvoriću novi i veći i iskazaću ga kao problem od nacionalnog interesa. Nema nikakve veze sa SPS-om i njegovim prvim predsednikom – onim što je samoskratio svoj poslednji mandat.

I kako će ovaj potez zaštititi nacionalne interese? Španija je besna i taj bes će artikulisati u saradnji sa svojim moćnim saveznicima kakve su zemlje EU i SAD. To vrlo verovatno može dovesti do trgovinskog rata u kome će najveća žrtva biti upravo argentinska privreda, koja je veliki izvoznik primarnih proizvoda na tržište EU. Španski privatni investitori su najveći strani investitori u Argentini i sada će dobro razmisliti da li da ostanu ili da počnu da se sele. A novi teško da će da dođu. Ne samo u naftnu industriju. Argentini će nedostajati investicije.

Zanimljivo je i pitanje kako finansirati investicije u otvaranje novih naftnih polja, budući da je nedostatak tih investicija navodno bio razlog za nacionalizaciju. Profit kompanije će se iskoristiti za pokrivanje postojećih deficita. A na sve to još treba da se Repsolu plati kompenzacija za nacionalizovanu imovinu – radi se o milijardama dolara. Poenta je, međutim, u tome da će profiti nacionalizovane nafte kompanije odmah priticati, da će se deficiti odmah pokrivati, da će se popularnost uvećavati, što zbog redovno isplaćenih prinadležnosti budžetskih korisnika, što zbog patriotskog zanosa (baš smo pokazali Špancima), a obaveze druge vrste dolaze tek sutra, a do tada ćemo već nešto smisliti.

Pre jednog veka, Argentina je bila jedna od najrazvijenijih zemalja sveta. Od pre osamdesetak godina, sa usponom populizma, potom kodifikovanog u peronizmu, ova zemlja nazaduje. I najnovija epizoda će dovesti do daljeg osiromašenja Argentine. Kako je jednostavan recept za propast! A koliko mnogo ljudi u Srbiji je spremno da ga bespogovorno primenjuje. Ne samo onih koji su na vlasti!

*Predsednik Centra za liberalno-demokratske studije, profesor Pravnog fakulteta BU