Više posla uslov za bolji život

Mada niko ne može poreći tranzicioni progres postignut u proteklih šest-sedam godina, startne pozicije nove vlade u odnosu na postavljene ciljeve, najblaže rečeno, nisu nimalo zavidne. Konstataciju potvrđuje i najnoviji Izveštaj o razvoju Srbije u 2006, sačinjen u Republičkom zavodu za razvoj, kao kompletna zdravstvena slika srpske ekonomije na osnovu svih relevantnih domaćih i stranih analiza i poređenja ovdašnje ekonomske stvarnosti sa komšijskom i evropskom.

Iako je, prema strukturnim indikatorima Evropske komisije, zajedno sa Makedonijom, Bugarskom i Rumunijom svrstana u zemlje najjeftinije za život i mada su nam zarade proteklih godina rasle brže od ukupne privredne aktivnosti i produktivnosti rada (prosečno godišnje 14,4 odsto), Srbija spada u države sa najnižim životnim standardom u Evropi. Jer je po bruto domaćem proizvodu po stanovniku (mereno kupovnom moći) na nivou Turske i Makedonije i samo ispred Albanije.

Prosečna lanjska neto zarada u Srbiji bila je, inače, 260 evra, a u prvom tromesečju ove godine 317 – za 17 evra veća od rumunske. Manje plaćeni u prvom kvartalu bili su i Bugari (200 evra), koji su kao i Rumuni već u Evropskoj uniji, a dvostruko više Hrvati (630 evra) i naravno Slovenci (takođe u EU), čija je martovska zarada iznosila 815 evra.

Ako je za utehu, prema poslednjem, pre nekoliko dana u domaćoj štampi objavljenom istraživanju, Srbija ima najjeftiniju potrošačku korpu u okruženju. Dok se ovde za 28 izabranih osnovnih artikala izdvaja 58 evra, Hrvati istu korpu plaćaju 90, Mađari 78, Crnogorci 66, a Bugari 62 evra.

Istina, kvalitet života u Srbiji, mereno po metodologiji Ujedinjenih nacija (sem dohotka po stanovniku, u analizu je uključen i životni vek i stepen obrazovanja), znatno je poboljšan: skočili smo sa 73. na 50. mesto u svetu. Srpski indeks humanog razvoja veći je od albanskog, makedonskog i rumunskog, otprilike kao bugarski, nešto lošiji od hrvatskog i znatno niži od grčkog i slovenačkog.

Međutim, ovdašnja nevolja su velike razlike u kvalitetu života u raznim delovima Srbije. Kvalitet života u Beogradu i Južnobanatskom okrugu, meren ovim pokazateljem, bolji je od hrvatskog, ali je zato na jugu, u Jablaničkom okrugu, lošiji i od albanskog proseka.

Naravno, da je više posla bilo bi više i para i bolje bi se živelo. Bilo kako da se računa, Srbija je zemlja sa najvećom stopom nezaposlenosti u Evropi. Prema Evrostatovoj metodologiji, odnosno anketi o radnoj snazi koju nacionalne statistike obavljaju jednom godišnje, Srbija je prošlu godinu završila sa 693.024 nezaposlena, odnosno stopom nezaposlenosti od 20,9 odsto. Ona bi bila još viša – 33,1 odsto, računaju li se kao nezaposleni baš svi registrovani u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, a ne samo oni koji stvarno traže posao.

Poređenja radi, prosečna stopa nezaposlenosti u EU je 7,9, a iznadprosečnu, sem Srbije, koja je rekorder, imaju i Poljska 14, Slovačka 13,3, Hrvatska 12,6 , Francuska 9 i Bugarska 8,9 odsto. Stoga je, razumljivo, jedan od osnovnih ciljeva nove vlade smanjenje nezaposlenosti, i to prema Nacionalnoj strategiji privrednog razvoja, do 2012. godine – na 15,5 odsto.

A uslov za obećani bolji život stanovništva, smanjenje nezaposlenosti i siromaštva jeste privredni rast ili rast bruto domaćeg proizvoda, podržan većim investicijama, jačanjem konkurentnosti, produktivnosti i izvoza i, naravno, smanjenjem javne potrošnje.

Na startu Srbija je, sa 3.300 evra bruto domaćeg proizvoda po stanovniku, kako podaci za Albaniju nisu poznati, bolja samo od Makedonije (2.400 evra), na nivou Bugarske (3.300), dok su je pretekli Rumuni i Turci (4.500, odnosno 4.400), a daleko su odmakli Hrvati (7.600) i Slovenci (14.800 evra po stanovniku). Prosek EU-27 jeste 23.400, a EU-25 nešto viši – 24.600 evra po stanovniku. Kako je premijer izračunao, sa godišnjim rastom od šest odsto 2012. bi dostigli četiri petine bruto domaćeg proizvoda novih članica EU. No, ako ovdašnji BDP bude rastao po stopi od sedam odsto, projektovanoj u Nacionalnoj strategiji privrednog razvoja, Srbija će 2012. dostići ciljanih 7.935 dolara po stanovniku, što je oko 6.400 evra.

--------------------------------------------------------------------------

Srbija na 17. mestu tranzicionih zemalja u Evropi

Srbija je novu vladu dočekala sa, što bi đaci rekli, jedva dobrim uspehom ili sa prosečnim godišnjim tranzicionom indeksom Evropske banke za obnovu i razvoj koji iznosi 2,7. Od 20 evropskih tranzicionih zemlja od nas je naprednije 16 , dok lošiju ocenu imaju samo Belorusija, BiH i Crna Gora. Najbolji "đak" je Mađarska sa najvećim indeksom – četiri, koji ukazuje da je najbliža zemljama razvijene tržišne privrede.