Učio sam imena igrača, a ne ruski

Poznati sportski komentator u Rusiji Vladimir Gomeljski, sin najslavnijeg sovjetskog trenera, nedavno je o jednom od pet poteza koji su, po njemu, obeležili ovu košarkašku sezonu u Rusiji, napisao:

„Uprava Lokomotive napravila je pravu stvar kad je dovela vrhunskog trenera Božidara Maljkovića koji je razigrao neke košarkaše koje mi skoro i da nismo primećivali…”

Za nekoga ko se najbolje oseća u „toplom trouglu” Beograd – Pariz – Marbelja i ko s ponosom ističe da je učenik Aleksandra Nikolića i Ranka Žeravice (velikih rivala sovjetske reprezentacije) izgledalo je da Rusija nije pravi izbor. Međutim, Maljković se jesenas obreo u Krasnodaru, glavnom gradu Krasnodarske pokrajine, na oko 150 km od Crnog mora. Tu je pomogao Lokomotivi, do pre tri godine smeštenoj u Rostovu na Donu, da ostvari neke od najboljih rezultata u svojoj istoriji – polufinala prvenstva Rusije (poraz od neprikosnovenog CSKA) i regionalne VTB lige (4. mesto) i četvrtfinale Evrokupa (poraz od ekipe Himki koja je kao domaćini osvojila trofej).

Navijači Lokomotive su mu nedavno u Petrogradu čestitali 60. rođendan velikim transparentom, a klub mu je poklonio servis prošaran zlatom.

– Imam dovoljno razloga da budem zadovoljan prvom sezonom u Rusiji – kaže Maljković koji je i selektor Slovenije. – Pogotovo kada se znaju poteškoće, od mog kasnog priključivanja timu, do povreda nekih nosilaca igre. Prva tri prijateljska meča vodili su moji asistenti jer nisam znao imena igrača, izuzev trojice koju sam doveo. Kad se povredio Kejsi Rivers, koji je trebalo da bude glavni strelac, nisam hteo da kupim stranca – što obično rade treneri u takvim situacijama – već sam gurao ruske igrače Koljuškina, Grigorjeva, Šeleketu i Šuhovcova. Slično sam postupio u Realu kad se Rakočević povredio.

Kaže da mu je oduvek bila želja da radi u Rusiji:

– Pre svega jer volim tu zemlju i govorim taj jezik, a drugi razlog – ekonomski – javio se vremenom. Ekonomska situacija u Evropi je takva da samo u Turskoj i Rusiji ima novca u košarci i biće ga sigurno još mnogo godina. Sledeće zanimljivo tržište koje se otvara za trenere je Kina.

Posle četiri klupske titule prvaka Evrope (Jugoplastika dve, Limož, Panatinaikos) nije mu trebalo posebno predstavljanje u Rusiji. Znanje ruskog, koji je učio u Drugoj beogradskoj gimnaziji i u kojoj je bio đak stote generacije, doprinelo je da ga lepo prihvate:

– Napravio sam šalu za vreme Evropskog prvenstva u Litvaniji, kad je došla Lokomotivina TV ekipa. Pitali su me kad ću da naučim ruski, a ja sam rekao da smo mi Srbi talentovani za jezike i da mi je dovoljno nedelju dana. Nasmejali su se i otišli. Svi su bili iznenađeni kad sam na promociji pričao na ruskom, iako je prvo pitanje bilo na engleskom.

Kad je klub kupio Roderika Bleknija i Vladu Ilijevskog ekipa je najzad dobila „kičmu” i to je znatno doprinelo dobrim rezultatima. Neki mlađi domaći igrači našli su se čak na spisku selektora Rusije Dejvida Blata.

– U svim takmičenjima uspeli smo da savladamo sve rivale izuzev CSKA. Publici se dopala naša igra i borbenost pa u hali sa 10.000 mesta imamo najveću posetu u Rusiji. Recimo, CSKA i Himki zajedno imaju manje od nas. Iako je ostalo tri-četiri nedelje do kraja sezone, već možemo da kažemo da smo ispunili, pa čak i premašili očekivanja.

Lokomotivin glavni sponzor je Ruska železnica (ove godine slavi 175. rođendan, 1,25 miliona zaposlenih), a ima i značajnu podršku od gubernatora Aleksandra Tkačova koji je u Sočiju često domaćin Vladimiru Putinu i Dmitriju Medvedevu.

– Krasnodar je žitnica Rusije i sličan je Novom Sadu, ali veći – kaže Maljković. – Ima klimu nalik Beogradu. Fešta je otići na prelepu pijacu, a ja inače volim da odem na pijacu. Naše pijace, poput Kalenića i Zemunske, ipak su mi najdraže jer me vezuju za neke posebne trenutke… Mada je bilo trenutaka kad su ljudi mislili da sam ranio na pijace zato što sam vredan, a ja ustvari nisam mogao da spavam od trenerskih briga….

Predsednik kluba Andrej Vediščov mu nudi nastavak saradnje, ali se on još ne izjašnjava:

– Sve velike odluke sam donosio kući, pa ću i ovu. Supruga i ja jedva čekamo da dođemo u Beograd, da vidimo, pre svega, ćerku i sina. Što se mene tiče, posle toga dolaze dva-tri dana roštilja, ujutro prazan burek i, svakako – kafa u mojim omiljenim kafićima. Prijatelji znaju da je moje „radno mesto” u ulici Đure Jakšića…

Aleksandar Miletić

-----------------------------------------------------------

Teodosić platio večeru

Krasnodar se brzo razvija, dobrim delom i zbog Zimskih olimpijskih igara 2014. u obližnjem Sočiju. Maljković kaže da u tom gradu ima dosta naših ljudi, ali i jedno „posebno mesto”:

– Ima restoran Balkan gril, gde jedemo kod gazda Drage. I Krstić i Teodosić tu svraćaju kad dolaze na utakmicu s ekipom CSKA, a jednom sam ih video sa Šiškauskasom. Moram da istaknem i jedan lep Teodosićev gest pre neko veče u Moskvi, u restoranu Botik Petra, dok je s fudbalerom Zoranom Tošićem večerao u isto vreme kad i ja sa svojim pomoćnicima Grujićem i Jeremićem. Kad sam tražio račun da platim, rečeno mi je da je sve plaćeno i da je to učinio Teodosić koga, inače, nikada nisam trenirao.

-----------------------------------------------------------

Iz ruske sale vidi se Japan

Maljković je karijeru počeo u Jugoslaviji, a posle je radio u Španiji, Francuskoj i Grčkoj. U Rusiji se prvi put sreo s nekim stvarima:

– Rusija je ogromna zemlja i mnogo vremena se troši na putovanja. Jednog dana si u Moskvi, a drugog u sali u Vladivostoku, iz koje se vidi Japan.