Budžet ubrzava dogovor o vladi

Kataklizmične najave doskorašnjeg ministra finansija Mlađana Dinkića, ali ne samo njegove, da će posle 31. marta, ukoliko se ubrzo ne formira nova vlada, život u Srbiji u najmanju ruku stati, srećom, najverovatnije se neće obistiniti. Malo je verovatno da će se dozvoliti da zaposleni u državnoj upravi, zdravstvu, prosveti, ili penzioneri ostanu bez plavih koverti posle isteka tromesečnog perioda privremenog finansiranja države. Kako se nezvanično saznaje u Vladi Srbije, u slučaju da do 31. marta ne bude usvojen budžet za 2007. godinu, neko rešenje će se sigurno pronaći. Jedna od mogućnosti koje se pominju jeste da odlazeća vlada donese novu uredbu o produženju privremenog finansiranja, ali je ona istovremeno i najspornija.

Dinkićeva upozorenja da će uslediti potpuna blokada u državnim plaćanjima, ukoliko se ne prevaziđe problem privremenog finansiranja, juče je za "Politiku" ponovio i Vladimir Ilić, državni sekretar Ministarstva finansija, član Dinkićevog G17 plus. Prema njegovim rečima, Zakon o budžetskom sistemu je izričit da po isteku tri meseca (od 1. januara do 31. marta) ne postoji mogućnost daljeg privremenog finansiranja. Dakle, ukoliko se vlada ne konstituiše na vreme da bi do 31. marta bio usvojen novi budžet, sve su šanse, ističe Ilić, da budžetski korisnici ostanu bez prinadležnosti.

Međutim, on istovremeno dodaje "da je život čudo", pa i da postoji mogućnost da se ovaj problem ipak reši i bez novog budžeta.

U Zakonu o budžetskom sistemu navedeno je da se u slučaju da Narodna skupština ne donese budžet pre početka fiskalne godine (1. januar), "vrši privremeno finansiranje u vremenu od najduže prva tri meseca fiskalne godine".

Zakon očigledno nije potpuno precizan, jer ostavlja prostor za različita tumačenja. Tako su juče za Tanjug ekonomisti Miroslav Prokopijević i Jurij Bajec dali različito viđenje rešenja ovog problema.

"Ili će morati da se formira vlada, ili će prestati plaćanja", rekao je direktor Centra za slobodno tržište Miroslav Prokopijević, dok profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Jurij Bajec smatra da su u ovoj situaciji moguće dve varijante: da Vlada Srbije donese posebnu uredbu i produži privremeno finansiranje i na drugo tromesečje ili da Skupština Srbije usvoji budžet koji je predložila ova vlada. "Nezamislivo je da život stane zbog toga što političari ne mogu da se dogovore", rekao je Bajec.

U prilog Bajecovim rečima, idu i norme Zakona o vladi, po kojima je odlazeća vlada dužna da obavlja sve svoje dužnosti do izbora nove i da se ponaša kao da ima pun mandat u stvarima od državnog interesa.

Osim iskrene brige za budžetske korisnike, u javnosti se spekuliše i da iza javnih opomena o opasnosti koja može da usledi za mesec i po dana stoji i svojevrstan pritisak na Demokratsku stranku Srbije da što pre prihvati predlog za formiranje nove vlade takozvanog demokratskog bloka. Šta o tome misle u DSS-u pokušali smo juče da saznamo od "najnadležnijeg" za tu temu Milana Parivodića, koordinatora Ministarstva finansija i funkcionera DSS-a. On, međutim, nije želeo da daje bilo kakav komentar o tome šta će se dešavati posle 31. marta ukoliko se uskoro ne formira nova vlada.

Dinkić je izričit da bi sve osim formiranja nove vlade i usvajanja budžeta u Skupštini Srbije do 31. marta, bilo kršenje zakona, jer niko ne može da isplaćuje novac iz trezora bez odluke skupštine. U protivnom, "ide u zatvor". Prema Dinkićevoj oceni, svako dalje odlaganje može se objasniti samo željom vlade kojoj je istekao mandat, da ostane duže na vlasti.

I Božidar Đelić, kandidat Demokratske stranke za premijera, ističe da bi uredba o produžavanju privremenog finansiranja bila protivzakonita, te da je problem koji može nastati posle 31. marta razlog više da se što pre formira većinska vlada demokratskog bloka koju će predvoditi DS. On tvrdi da ovaj skupštinski saziv ne može da razmatra predlog odlazeće vlade, jer on ne nasleđuje akte koji su u proceduru ušli u prethodnom sazivu.

– To je novi saziv skupštine i mora da dobije nove predloge. A pošto se ova vlada pokazala kao nesposobna da bilo šta radi, onda je jedini način da budžet predloži sama skupština – kaže Đelić.

Na pitanje da li bi u tu svrhu novi skupštinski saziv mogao da iskoristi predlog budžeta koji je utvrdila vlada Vojislava Koštunice krajem prošle godine, Đelić je rekao da "DS sigurno neće podržati taj predlog, jer nudi preveliki deficit javnih finansija". Postoji, naravno, mogućnost da se te manjkavosti isprave rebalansom budžeta, ali Đelić odgovara pitanjem zašto bi se uopšte prihvatilo lošije rešenje kada već može da se formira većinska vlada koja će na vreme pripremiti predlog budžeta.

Međutim, u Skupštini Srbije tvrde da je Zakon o budžetu jedan od retkih koje isključivo može da podnese vlada, dok većinu drugih mogu da predlože i poslanici. Tanjugu je juče u parlamentu rečeno i da novi saziv neće moći da razmatra Predlog zakona o budžetu za 2007. godinu, koji je dosadašnja vlada uputila u skupštinsku proceduru 30. novembra prošle godine. Prema dosadašnjoj praksi, posle izbora zakonski predlozi koji su bili u proceduri ne uzimaju se u obzir, a ponovo ih mogu predložiti u istom ili izmenjenom obliku novoizabrani poslanici i vlada, objašnjeno je u parlamentu.

Ipak, Milan Marković, potpredsednik Skupštine Srbije i funkcioner DS-a, rekao je pre nekoliko dana za "Danas" da novi saziv skupštine može da se izjašnjava o svim aktima koji su u skupštinskoj proceduri, pa i o predlogu budžeta odlazeće vlade. "Formalno-pravno ne postoji prepreka da se nova skupština ne izjašnjava o aktima koji su u proceduri, ukoliko ih ne povuče predlagač ili sam parlament odluči da se o tome ne izjašnjava. Teorijski je moguće da poslanici u novom sazivu izglasaju budžet koji je predložila Koštuničina vlada, ali bilo bi bolje i logičnije da do 31. marta dobijemo novu vladu, koja bi parlamentu predložila svoj budžet. Svaki budžet odražava političku volju i ekonomsku politiku vlade, pa je logično da nova vlada predloži drugačiji budžet", navodi Marković.

Kako tvrde upućeni, postoji još jedna mogućnost prevazilaženja trenutne situacije – da skupština promeni Zakon o budžetskom sistemu i ukine vremensko ograničenje za privremeno finansiranje. Međutim, u Ministarstvu finansija podsećaju da je takvo rešenje postojalo ranije (kada je skupština po isteku tri meseca privremenog finansiranja po automatizmu mogla da produžava rokove više puta do usvajanja budžeta), ali da je ukinuto upravo da bi se izbegla mogućnost zloupotrebe, jer u periodu privremenog finansiranja nije moguće kontrolisati tokove novca.
-----------------------------------------------------------

Penzije se moraju isplaćivati

Goran Lončar, direktor Fonda PIO zaposlenih, veruje da do obustave isplate prinadležnosti za više od 1,3 miliona penzionera u Srbiji neće doći. Kako je rekao za "Politiku", čak i da se uđe u drugo tromesečje bez usvojenog budžeta, penzije mogu da se isplate od uplata doprinosa zaposlenih i to u zakonskom iznosu od najmanje 60 odsto od prosečne zarade.