Ministri promenili pozicije

To što je Vojislav Koštunica zadržao sve svoje ministre koje je mogao, ali im je promenio pozicije (izuzev Draganu Jočiću, koji je ostao na čelu policije), možda bi izazvalo i žešće osude u javnosti, da se ista stvar nije u isto vreme dogodila i u Francuskoj.
Novi francuski premijer pedesettrogodišnji Fransoa Fijon, naime, od 1993. do 2005. godine bio je u dva navrata ministar obrazovanja, ministar tehnologije informacija i pošte i ministar za socijalna pitanja. Alen Žipe, nekadašnji premijer, postao je sada ministar ekologije. Nekoliko ministara iz prethodne De Vilpenove vlade imenovano je u novu, ali na druga mesta. Ministar rada Žan-Luj Borlo je novi ministar ekonomije, a dosadašnji ministar odbrane Mišel Alio-Mari je sada ministar unutrašnjih poslova. Uostalom, i novoizabrani predsednik Francuske Nikola Sarkozi, prethodno je bio i ministar finansija i ministar unutrašnjih poslova.

Takve stvari, izgleda, ne uzbuđuju Francuze, ali da li u Srbiji može mirno da se prihvati da ministar rudarstva i energetike postane ministar vera (Naumov – stručnjak za energetiku), da na njegovo mesto dođe ministar nauke i zaštite životne sredine (Popović – hemičar), a da ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu pređe na čelnu funkciju u Ministarstvu prosvete (Lončar – stručnjak za upravno pravo)?

Da li su oni stručnjaci za sve? I da li neko mlad poput Vuka Jeremića, bez obzira na kvalifikacije (fizičar), treba da bude ministar spoljnih poslova? Treba li uopšte nekoga postaviti za ministra ako nema nikakvo prethodno iskustvo u upravljanju državnim poslovima (Pešikan, Smiljanić)? I šta je uopšte važno da bi neko bio dobar ministar?

Sociolog Zoran Stojiljković kaže da i stručnjaci u određenim oblastima moraju imati sposobnost koordinacije određenih resora i upravljanja konfliktima u zoni svoje odgovornosti. Kako ističe, ni u jednom ministarstvu, bar ključnom, nisu eksperti prvog reda. Oni, naime, moraju biti ljudi od integriteta i autoriteta i imati pretpostavke da čovek bude na tom političkom nivou – to znači integritet, politički uticaj, formiran politički senzibilitet – što su naši političari u velikoj meri naučili.

– Problem je što postoji neka vrsta hijerarhije. Politički miljenici su okupirali određene pozicije i samo možemo da se nadamo da imaju određene sposobnosti – ocenio je Stojiljković.

Predsednica Fonda za političku izuzetnost Sonja Liht smatra da problem nije što se na ministarska mesta postavljaju politički ljudi, već što ni njihovi timovi nisu izabrani po stručnosti, nego po partijskoj pripadnosti. "Kad bismo imali ozbiljne i izgrađene institucije i potpuno depolitizovanu državnu administraciju, onda ne bi bio problem da je ministar politička ličnost", ocenila je Liht u izjavi Tanjugu.

Milan Nikolić, direktor Centra za proučavanje alternativa, ističe da kod nas partijski aparatčici postaju ministri. "Misli se da je dovoljno da je neko lojalan partiji, da je lepio plakate pet godina, pa da postane ministar. Kod nas nema dovoljno stručnog kvaliteta u ministarskom kadru, ova vlada je takođe primer, ali i pre njih, jedino je možda Đinđić imao više osećanja da uvede više stručnjaka u vladu", kaže Nikolić.

Prema njegovim rečima, na zapadu je pola-pola, pola su političari, pola su stručnjaci. Kod nas se to može korigovati, ako ministar bude stručnjak opšteg tipa, ali da ima jaku stručnu ekipu. Međutim, to se ne radi – zato što se ministri plaše da neko oko njih bude stručno jači. Zbog toga oni uzimaju slabije stručnjake od sebe.

Komentarišući sastav vlade, analitičar Đorđe Vukadinović rekao je za Tanjug da je izbor ministara veoma šarolik, dodavši da tu ima kompetentnih i tolerantnih ljudi, ali i onih za koje nije sigurno da su spremni za timski rad. "Neki resori su popunjeni u poslednjem momentu, što pokazuje da je za ta mesta, osim međupartijske, vođena i oštra unutarstranačka borba", ocenio je on.

Vukadinović je rekao da je, na primer, iznenađen imenovanjem Mirka Cvetkovića za ministra finansija, ocenivši da on ima "manju stručnu i političku težinu" kako od prethodnika, tako i kandidata koji su se spominjali za tu funkciju.

On je dodao da je isto tako prilično neobičan i "transfer" Radomira Naumova iz resora energetike na mesto ministra vera.