Biće zamena diploma
Studenti koji budu upisali i završili visoke škole strukovnih studija dobiće diplome strukovnih studija. Tu diplomu neće, međutim, imati oni koji su završili ili će uskoro završiti više škole, iako je zapravo reč o istim školama, samo što će se od maja zvati visoke škole strukovnih studija.
– Programi sadašnjih i budućih studija veoma su slični. I osnovne strukovne studije traju tri godine. Gledaćemo da studenti koji su završili ili završe višu školu u trogodišnjem trajanju dobiju ekvivalenciju diplome strukovnih studija. Sa onima koji su pohađali i završili dvogodišnje više škole ne znam šta ćemo uraditi. Verovatno će morati da polažu razliku u ispitima – objašnjava za naš list profesor dr Anđelka Lazarević, direktor beogradske Više medicinske škole.
– Oni koji su neko zvanje stekli ranije moći će da zamene diplome, možda uz neki dopunski ispit. Mi smo voljni, ali odlučiće Ministarstvo prosvete. Možda će diplome moći da zamene i oni koji su završili više škole u dvogodišnjem trajanju, ukoliko upišu i završe i ovu treću godinu. Umnogome će sve to zavisiti od toga kada je ko diplomirao – veli Slavoljub Vićić, direktor Više hotelijerske škole u Beogradu.
Ovih dana su sve više škole, njih ukupno 81, predale dokumenta za akreditaciju u visoke strukovne škole. Među njima je 49 državnih škola i 32 privatne. One su za sada sve podeljene u tri kategorije: više tehničke škole, ekonomske i više društvene škole. U našoj državi tako ima 25 državnih i sedam privatnih viših tehničkih škola, osam državnih i 11 privatnih ekonomskih i 16 državnih i 14 privatnih društvenih škola. U korpus "društvenjaka" spadaju umetničke, pedagoške, medicinske i, recimo, škole za socijalne radnike.
Državne škole su same morale da plate akreditaciju, i to pozamašnu sumu. Tako je Viša turistička uplatila milion i 70.000 dinara, a Viša hotelijerska u Beogradu – dva miliona i sto hiljada dinara, jer je na akreditaciju poslala više studijskih programa od, recimo, turističke škole.
Siromašnijim državnim školama akreditaciju je u potpunosti ili delimično platio njihov osnivač, tačnije država. A o tome kome će država isfinansirati akreditaciju odlučivao je ministar prosvete Slobodan Vuksanović, na osnovu zahteva škole i priložene dokumentacije.
Da ne bi bacili pare, na Višoj medicinskoj školi u Beogradu odlučili su da na akreditaciju pošalju samo programe osnovnih strukovnih studija. Tek kada budu videli šta im je od toga prošlo, osmisliće i specijalističke studije. Za sada su na procenu dali programe za medicinske sestre, fizioterapeute, radne terapeute, sanitarne inžinjere, laborante, zubne protetičare, dentalne higijeničare, babice, nutricioniste-dijetetičare, kozmetičare-estetičare, medicinske radiologe.
Na svim ovim školama, i državnim i privatnim, u ovom trenutku studira oko 130.000 studenata. Samo u državnim višim školama predaju 1.294 nastavnika. Tu je zaposleno još 845 ljudi, takozvanog nenastavnog osoblja.