Agrobanka krupan zalogaj

Agrobanka sa 83 miliona evra kapitala nije mali zalogaj ni za jednog inostranog strateškog partnera. U to su se pre nekoliko dana uverili i rukovodioci Moskovske banke. Posle prvih razgovora sa upravom Agrobanke oni su, videvši sa kakvom se ponudom suočavaju, a ne zato, kako se ponegde govorka, što joj nešto fali, odustali od kupovine većinskog paketa akcija, tvrdi za naš list predsednik Izvršnog odbora te banke mr Dušan Antonić.
Povlačenje te ruske banke sa tržišta ne znači da nema potencijalnih  partnera, jer za Agrobanku vlada veliko interesovanje stranih investitora. To što je Agrobanka znatno poskupela od početka pregovora sa stranim partnerima, ne može da naškodi imidžu banke i vrednosti njenih akcija, već ukazuje na to da se banka striktnije pridržava strategije svog razvoja. 

Po jednoj varijanti njene bliske budućnosti, uz još jednu dokapitalizaciju novom emisijom 200.000 akcija, vrednom od 70 do 80 miliona evra, Agrobanci i nisu potrebni strateški partneri. Toliko će ojačati poslovno i finansijski da će moći sama da kroji svoju sudbinu.

Drugi mogući pravac razvoja i jačanja banke je povezivanje sa nekim moćnim inostranim strateškim partnerom. To nikako ne znači neku rezervnu varijantu, ako prva ne uspe, kaže Antonić.

"Nama, ali i svim domaćim bankama, jasno je da u oštrim tržišnim uslovima u Srbiji, gde je konkurencija iz dana u dan sve jača, mogu da opstanu samo jake i kvalitetne banke. U takvim okolnostima sagledavamo i tu mogućnost – da u Agrobanku "uđe" neko od velikih svetskih igrača, ali koji u najvećoj meri treba da se prilagodi našim težišnim zadacima – finansiranju agrobiznisa i poljoprivrede", smatra Antonić.

Da je Agrobanka u punom poslovnom usponu, ne samo zbog uvećanog kapitala tokom prošle godine za bezmalo 60 miliona evra posle dve emisije akcija, već i usled rasta vrednosti njenih "papira" na Beogradskoj berzi za svih 214 procenata, govori i činjenica da sa 110 ekspozitura širom Republike opslužuje oko 60.000 pravnih i 250.000 fizičkih lica. Za razliku od većine domaćih banaka, pogotovo onih sa inostranim kapitalom, Agrobanka se u najvećoj meri specijalizovala za finansiranje agrara. Kako osnovne, poljoprivredne proizvodnje, tako i prerađivačke industrije i izvoza.

Agrobanka, nažalost, priznaje Antonić, ne može zbog skupih domaćih izvora novca da ponudi jevtinije zajmove poljoprivredi, ali čini ono što samo od nje same zavisi – da ostale bankarske usluge budu obavljene po najpovoljnijim uslovima. Da se na osnovnu kamatu ne naziđuju razne provizije i drugi troškovi.

Na pitanje, da li preko Agrobanke idu plaćanja iz agrarnog budžeta, Antonić odgovara da Agrobanka nije prošla na takvom konkursu pre tri godine, ali da on zbog toga ne očajava previše. Ti, ali i još neki slični aranžmani, napominje, povezani su sa političkim i stranačkim uticajima, koje on, kao bankar, nije u stanju da prihvati. Takvi plasmani su, tvrdi, mnogo rizičniji i od činjenice da je poljoprivredna proizvodnja "fabrika pod vedrim nebom". Kao prvi čovek banke, koji prodaje tuđ novac pod interes, uvek mora da izračuna koliki je rizik od loše godine, ali ne može, kaže, i dodatno da strepi od toga da mu nečiji politički "miljenik" ostane dužan za kredit ili kamatu.

Konačno, ističe Antonić, oko četiri hiljade akcionara iz sveta i zemlje, pri čemu je država Srbija sa oko 12 odsto od ukupne vrednosti kapitala najveći pojedinačni vlasnik, a prvi do nje je ispod pet procenata, očekuje od njega i menadžmenta – dividende. Uskoro će se na Skupštini akcionara razgovarati o finansijskim i drugim rezultatima banke u 2006. Jedan od predloga, u čije usvajanje Antonić ne sumnja, biće usmeravanje dividendi u dalje snaženje banke i konsolidovanje njenih bilansa. Sa novom emisijom akcija i udvostručenim kapitalom, Agrobanka će postati jedna od jačih domaćih banaka, kojoj vreme samo ide u prilog.