Kuda idu smenjeni direktori

Užice – Jedna politička stranka je pre dve godine odredila kandidata (i još ekonomistu) za direktora Narodnog muzeja i opština ga je tada na to mesto postavila. Zbile su se, zatim, političke promene, došla je nova lokalna vladajuća garnitura i smenila tog direktora, te dovela drugog. Smenjeni direktor želi da ostane da radi u muzeju, otvorio je tokom direktorovanja sebi radno mesto menadžera, ali ga zaposleni sada neće. Nije čovek iz muzejske struke, kažu, pa opštini pišu da mu ona nađe neko mesto, tim pre što, dodaju, na vrata Muzeja kuca više mladih stručnih kadrova.

Događa se to upravo u Narodnom muzeju u Užicu, a priča je moguća svuda. I može da posluži kao primer opšte nedoumice: šta činiti sa kadrovima, dovedenim na talasima politike, kada im istekne rukovođenje. Da li ih zadržati da rade u ustanovi koju su vodili, uz moguću opasnost da se čestim direktorskim smenama broj zaposlenih (svuda veći od potreba) nagomila. Ili takvom kadru surovo reći "do viđenja", pa prepustiti stranci koja ga je dovela da o njegovoj egzistenciji razmišlja. U zakonskim odredbama teško će se naći odgovor na ovo pitanje, pa život situacije rešava.

I sve se to komplikovalo u užičkom muzeju. Smenjenom direktoru Živanu Radovanoviću, kadru Srpskog pokreta obnove, oba sindikata u ovom muzeju, i Samostalni i UGS "Nezavisnost" (a u njima je 90 odsto zaposlenih) zameraju da je u vreme direktorovanja "svojim radom i ponašanjem stvarao negativnu, neprimerenu radnu atmosferu, na šta su upozoravali pojedinci iz kolektiva, članovi Upravnog i Nadzornog odbora". Osim toga, po rečima predsednika organizacije Samostalnog sindikata u muzeju, višeg kustosa Miloja Mandića, ne postoji ekonomska opravdanost otvaranja novog radnog mesta menadžera u kulturi.– Protivimo se da on bude na mestu menadžera, jer dok je on obavljao posao direktora napravio je, bez ikakvog znanja zaposlenih i sindikata, novu sistematizaciju radnih mesta sa tim zvanjem menadžera. Upozoravali smo svojevremeno preko nadzornog organa i o tome kako rukovodi ustanovom, kako diskvalifikuje rad stručnjaka u muzeju, kako se odnosi prema muzejskoj imovini. Ne može oblast kulture da bude manevarsko polje za zapošljavanje "zaslužnih" političara, za loše kadrovanje, pobedu strančarenja nad strukom. preko Muzejskog društva Srbije više puta smo inicirali da se u zakon unese institucija javnog konkursa pri izboru direktora, da o tome odlučuje struka, ali ništa, a vozovi prolaze – kaže Miloje Mandić, dodajući da za ljude koji nisu iz struke politički dolazak treba da znači i politički odlazak. Uz opasku da, ako se bira menadžer muzeja, to treba uraditi javnim konkursom, pa najbolji kandidat neka bude izabran.

Od zaposlenih u ustanovi smo još čuli da je, u ovakvim okolnostima, trenutno teško naći gde će Radovanović da sedi, u kojoj kancelariji u zgradi muzeja. Jedni neće sa bivšim direktorom, drugi kažu da su kancelarije pune, svuda ih je po troje, i da nema mesta. Vele, našlo mu se neko privremeno rešenje u prizemlju zgrade. U svakom slučaju, većina nije trenutno raspoložena za saradnju sa bivšim rukovodiocem.

Upravo tu, u prizemlju muzeja u tesnoj prostoriji kraj direktorske kancelarije, zatekli smo Živana Radovanovića. On, međutim, nije hteo da bilo šta kaže o svemu što se, povodom njegovog radnog mesta, sada događa u muzeju. Uputio nas je da ono što nas zanima saznamo od novog, nedavno imenovanog v.d. direktora muzeja Blaža Čubrila.

Novi čelnik ustanove Čubrilo, užički profesor istorije, tek je saznao za pismo dvaju sindikata upućeno opštini. Ipak, za njega dileme oko statusa njegovog prethodnika nema.

– Radovanović je dobio rešenje za radno mesto menadžera kulture, sa odgovarajućim koeficijentom, po zvaničnom pravilniku o sistematizaciji poslova u muzeju – objašnjava Blaže Čubrilo. – To je gotova stvar i on će taj posao raditi. Što se tiče smeštaja, u kojoj će kancelariji biti, u toku je preraspodela kancelarijskog prostora u ustanovi, pa će se i ovo pitanje rešiti. To što sindikati imaju drukčiji stav, to je njihovo pravo.

Čubrilo se ipak slaže da političko postavljanje direktora dovodi do ovakvih situacija, da partijska kadrovanja pogotovo na lokalnom nivou, ne vode računa šta će biti s tim ljudima kad im prođe mandat. Ključni problem je, po njemu, u zakonskim aktima, pa tako ima ustanova u kojima radi nekoliko bivših direktora.