Ishod izbora

Lepo je biti vlast u Srbiji. Korisno je biti demokrata samo po imenu. Posle niza državnih, ekonomskih i socijalnih neuspeha, izneverenih obećanja, raznovrsnih mahinacija i, što je bar po mom sudu još gore, zloupotrebe vlasti u izbornoj kampanji i doslednog nemoralnog izneveravanja demokratskih načela, vladajuća koalicija je trijumfovala na ovim izborima. Iako je DS danas znatno slabiji, mada se URS klati na ivici cenzusa sakriven iza penzionisanog generala (... bez vojske, bez pacijenata, bez stranke), koalicija DS, SPS i URS bi danas, ukoliko bi stvorila koaliciju, imala većinu komotniju nego 2008. godine.

Najveći uspeh na ovim izborima postigao je SPS. Ova partija, koja je svoju sudbinu nekada vezala za Kosovo i Metohiju, aminovala je proteklih godina njihovo konačno i formalno odvajanje od Srbije. Za vreme njihove „socijalno odgovorne” vlade, plate i penzije su pale, u realnom pogledu za 25 do 30 odsto, kriminal u zemlji svakako nije zauzdan zato što su SAD odlučile da se obračunaju sa delom te hidre („Balkanski ratnik”)... Ipak, Dačić se u kampanji predstavio kao nastavljač nekoliko ranijih režimskih tradicija (Broza, Miloševića...), a nešto manje stidljivo pokazivao je i „lepo lice” demokratskih vlasti u Srbiji (ako je to moguće, a pokazalo se da jeste, s obzirom na krizu).

„Moralna” pobeda opozicije manje je očigledna nego ranije. Stari kandidati, nejasan program i karićevsko-julovski prtljag učinili su da Nikolićeva stranka najveći resurs pronađe u nevoljama i neuspesima vlade. Pod pritiskom svih, pa i svog zatvorenog vođe, SRS se sama marginalizovala i sada je dospela do svog istorijskog minimuma. Sudbina SRS-a pokazuje duboke nedostatke biračkog tela Srbije: u vreme kada su Srbiju gurali u ambis, rušili slobode i demokratske ustanove, a posebno kada su u svemu tome imali podršku vlade, onda su dobijali po milion glasova. Danas, kada Vojislav Šešelj odoleva u borbi u kojoj je na svaki način trebalo da bude poražen, kada ga, posle decenije pritvora, na izborima predstavlja supruga, SRS je pao ispod cenzusa. Pitam se, da li je deo njihovih glasova otišao Dačiću?

Iznenađenje izbora predstavlja i loš učinak LDP i URS/G17. Mogao bi to biti put ka toliko potrebnom dvopartizmu, ali samo pod uslovom da marketinški magovi DS-a koji su u kampanji koristili sve – od vojske do proročica – procene da je tako dobro. Dinkić je u stvari požnjeo veliki uspeh, s obzirom na delovanje i domete trebalo je da se zakuca na oko jedan odsto, ovako je uz pomoć državne vlasti i svoje besomučne ambicije uspeo da se izvuče. Ako ništa drugo, trebalo je da propadne zbog one besmislene pesme-mutanta nastale u zavadi evergrina Budi se Istok i Zapad i hita Volimo te Otadžbino naša. Jovanović je ovim rezultatom verovatno platio strateški promašaj. LDP poslednji može da igra na ideje sporazuma i umerenosti, posebno posle sramotnog napada na slobodu i prava srpskog naroda i Republike Srpske. U normalnoj državi teško da bi mogao uopšte da održi politički miting: i to ne zbog zabrana ili pretnji, već usled manjka interesovanja.

Ovi izbori imaju i manje vidljivu cenu. Tri stranke Muslimana iz oblasti Novog Pazara uspele su, jedna, i dve u koaliciji, da pređu cenzus. Muamer Zukorlić je i u ovakvoj državi ipak ostao ispod dva odsto. Uprkos tome, u svim opštinama novopazarskog kraja, uključujući i one u kojima su Srbi velika većina, vode stranke Ugljanina i Ljajića. Kakva je to sila koja je posle formiranja Bošnjačkog nacionalnog saveta uz pomoć predstavnika stranke Rasima Ljajića, održala njegov SDP u sastavu koalicije okupljene oko Demokratske stranke? Kako to da je u Novom Sadu LSV Nenada Čanka, skoro podjednako brojan kao DS? Upravo zahvaljujući bezidejnosti i vlastoljublju Demokratske stranke. DS, radi vlasti nad Srbijom, šlepuje LSV još od vremena Zorana Đinđića. Zašto bi neki Novosađanin poručio „apa-kolu” (pokrajinski DS sa svojim neuverljivim programom), kada je tu i originalna „koka-kola” (brozijansko-autonomaški LSV)?

U narednim godinama čekaju nas novi talas krize, velike ekonomske i političke teškoće. Da li će budući raspad Srbije biti kanalisan izbornim kampanjama? Da li je u uslovima u kojima više liči na Nursultana Nazarbajeva nego na De Gola, od Tadića moguće očekivati nešto drugo nego da se za nekoliko godina, uz pomoć nekog novog praznog evropskog ugovora, u rasturenoj Srbiji ponovo kandiduje?

Za novi takav izbor neće biti kriva sadašnja vlast nego nezrelost naroda. Za narodne mane odgovorne su pre svih elite koje i dalje gledaju da svoju moć i bogatstvo zasnuju na narodnim manama, umesto da sebe založe radi njihovog ispravljanja.