Plata pokrila korpu
Decembarska plata prvi put od 2000. godine pokrila je prosečnu potrošačku korpu, pohvalili su se u Ministarstvu trgovine, turizma i usluga. Ekonomisti, međutim, objašnjavaju da ovaj podatak ne treba uzeti zdravo za gotovo, jer je zarada od 28.267 dinara u najvećoj meri skočila zbog isplate "regresa". Saša Đogović, stručni konsultant VIP-a, objašnjava da ova informacija bode oči potrošačima i da u najvećoj meri služi u propagandne svrhe.
– Imajući u vidu da je reč o dominantnom uticaju sezonskog faktora, koji je dodatno pojačan i uticajem izborne kampanje kada su se povećavale zarade, onda se može reći da ovi podaci daju iskrivljenu sliku. Smanjili su se i porezi na neto zarade, pa je verovatno i to povećalo plate u javnom sektoru. Ne možemo tvrditi da ovaj podatak odražava realne potrebe stanovništva u kućnom budžetu. Prosečna potrošačka korpa je samo jedno od merila poboljšanja životnog standarda, a ne papir kojim se maše u javnosti – kaže Đogović.
I Miroslav Prokopijević, direktor Centra za slobodno tržište, smatra da postoje najmanje dva razloga zašto ovaj podatak treba smatrati "iluzijom".
– Tradicionalno je decembar mesec u kome ima mnogo više isplata nego obično, a i visina nadnice je uvek veća. Moguće je i da se potrošačkom korpom malo manipuliše te da se iz nje, recimo, izbacuju neke namirnice koje su poskupele, kako bi se dobila kriva slika – sumnjičav je Prokopijević.
Mladen Radović, načelnik odeljenja za cene, priznaje da decembar nije baš najbolji mesec za upoređivanje, ali je činjenica da kupovna moć raste iz meseca u mesec. Kako navodi Radović, ti podaci se moraju malo relativizovati, jer se u januaru može očekivati smanjenje prosečne zarade.
Prema podacima nadležnog ministarstva, za minimalnu potrošačku korpu u decembru je trebalo izdvojiti 16.262 dinara, a za prosečnu 26.211 dinar. U odnosu na novembar, to znači da je minimalna korpa poskupela za 0,1 odsto, a prosečna pojevtinila za 0,2 odsto, dok su cene na malo porasle za 0,1 odsto. U svim gradovima koji se statistički prate, navodi se u saopštenju, zarada je bila dovoljna za pokrivanje minimalne potrošačke korpe, dok je u Smederevu, Beogradu, Novom Sadu, Pančevu, Zrenjaninu, Subotici i Valjevu plata pokrila prosečnu korpu.
Kada se uporede raspoloživi statistički podaci, činjenica je da se procentualni udeo hrane i pića smanjivao. Tako je 2000. godine na hranu odlazilo 74,5 odsto, da bi se u decembru taj udeo smanjio na 57,3 odsto. Sa druge strane, izdaci za saobraćaj i PTT usluge su se povećavali, pa se tako s početnog nivoa od osam odsto u septembru 2000. godine stiglo do cifre od 23 procenta.
Kako ocenjuje Miladin Kovačević, zamenik Republičkog zavoda za statistiku, očigledno je da standard raste još od 2000. godine. Skok u decembru je ekstreman zbog budžetskih izdataka za plate, što je uticalo na povećanje tražnje. Kovačević izražava zabrinutost da će ovaj rast imati za posledicu i restriktivnu monetarnu politiku, što bi ponovo moglo da utiče na povećanje komercijalnog zaduživanja, ali i precenjenost dinara.
--------------------------------------------------------------------------
Nova korpa na doradi
Nova egzistencijalna potrošačka korpa, koju je još u julu predstavilo Ministarstvo trgovine, još se ne primenjuje. Reč je o novoj metodologiji merenja životnog standarda po pravilima Svetske banke, a koja donosi nekoliko novina. Jedna od njih je i da prosečno domaćinstvo u Srbiji nema četiri člana nego tri. Te promene su u skladu sa realnošću, ističe načelnik Odeljenja za cene Mladen Radović, i moraju se uvažiti.
– Problem postoji i kod minimalne potrošačke korpe, jer ona svuda u svetu održava čoveka u životu, ne omogućava mu i radnu sposobnost. Po našoj staroj metodologiji, to je moguće. Nova korpa se još ne primenjuje zato što postoje neke nedoumice oko njene strukture.