Tunjevina sve skuplja

Tunjevina u konzervi, jedna od najprodavanijih vrsta ribe na našem tržištu, sve je skuplja. Dok je pre godinu dana pakovanje od 185 grama komadića ovog mesa na akcijama moglo da se kupi za pedesetak dinara, sada je to 70 ili više, dok nešto kvalitetnije varijante ove ribe, odnosno komadi u konzervama koštaju i više od 120 ili 130 dinara.

I dok je, pre svega zbog niske cene, tunjevina postala popularna, potrošači se sada pitaju – zbog čega je ova vrsta ribe sve skuplja. Trgovci i uvoznici objašnjavaju da postoji nekoliko razloga koji utiču na rast cena tunjevine – rast otkupne cene, povećanje troškova transporta i promena kursa dolara.

– Tunjevina se, poslednjih godina, lovila na neodrživ način, čime su se smanjile količine ove ribe za ulov i ponudu na tržištu, što je uticalo na porast cene sirovine. Trenutna cena tone Skipjack tunjevine (najprodavanija vrsta na našim prostorima) viša je za oko 800 dolara u odnosu na isti period prethodne godine. Uz to, tunjevina je berzanski proizvod, pa uzimajući u obzir da je trenutni srednji kurs 84,67 dinara za dolar, skok cene tunjevine je jednostavno razumeti – rekli su u „Delezu”, dodajući da je opredeljujući faktor prilikom kupovine tunjevine kod naših potrošača – cena.

– Zbog toga se najveći broj potrošača opredeljuje za tunjevinu naše privatne robne marke.Najprodavaniji su komadići „premija” tunjevine u pakovanju od 185grama, potom tunjevina u komadima i tunjevina u sosu od paradajza. Još u oktobru prošle godine u okviru kampanje „Pale cene” cena „premija” tunjevine, odnosno komadića od 185grama, snižena je na 69,99 dinara i od tada nije bilo izmene cene – objasnili su u „Maksiju” i „Tempu”.

Uvoznici kažu i da se tunjevina najčešće uvozi sa Tajlanda, a cena transporta kontejnera sa tunjevinom konstantno raste. Troškovi brodskog prevoza su od januara uvećani i takođe su uticali na promene cene ovog proizvoda u maloprodaji, kažu oni.

Za nutricioniste dileme nema. Svaka vrsta ribe je korisna, a to važi i za tunjevinu, kaže Milka Kurteš, nutricionista-dijetetičar specijalne bolnice „Banja Koviljača”.

– Pre svega zbog omega tri masnih kiselina i kvalitetnih belančevina koje su korisne u ishrani dece, omladine i svih ostalih – objašnjava ona.

A kako je u ponudi sve više različitih vrsta tunjevine, poput onih sa dodacima raznih sosova ili u slanim tečnostima, naša sagovornica kaže da je najbolje birati „običnu”.

– Najbolje je kada je tunjevina u maslinovom ili barem nekom drugom ulju. Odnosno, bez dodataka i konzervansa – savetuje Milka Kurteš.

-------------------------------------------------------------------

Riba pristiže sa svih meridijana

Od uvozne ribe 50 odsto otpada na smrznutu, 25 odsto su konzerve, a ostatak čine druge vrste, poput sveže koju nabavljamo u susednim državama, kažu trgovci.

– Uvozna smrznuta riba nam stiže iz Španije, Kine, Vijetnama i Republike Srpske, oslić se uvozi iz Argentine, skuša iz Irske. Konzerve su napunjene tajlandskom i marokanskom sardinom i tunjevinom, dok iz Jadranskog mora uglavnom dobijamo sardinu. Šaran koji nudimo je najčešće domaći, a slično je i sa pastrmkom – kažu u velikim trgovinskim lancima.