Zabranjena „Svečana slika" ponovo pred publikom

Fotografija sa svečane večere koju je u čast Titove posete organizovala holandska kraljica Julijana u kraljevskoj palati u Amsterdamu, na kojoj se u sredini nalaze Tito i Jovanka, dok su pored njih domaćini a u drugom redu princeze Beatriks i Margareta sa svojim supružnicima,objavljena je 1970. godine u dnevnoj štampi i sama po sebi nije izazvala posebnu pažnju javnosti. Nekoliko godina kasnije upravo suprotno desilo se sa delom kojem je ona poslužila kao predložak – radom Miće Popovića „Svečana slika”, koje će beogradska publika posle dužeg vremena imati priliku da vidi tokom Noći muzeja, 19. maja, u Nacionalnoj galeriji u Dositejevoj ulici, gde će to biti i jedini izloženi eksponat.

Na dan kada je 1974. trebalo da bude otvorena postavka čiji je deo bila upravo ova slika desio se presedan – uprava Kulturnog centra Beograda, posle pritisaka vlasti, izložbu je „odložila”. Mnogobrojni posetioci, koji su se okupili da bi prisustvovali otvaranju, ostali su ispred zatvorenih vrata KCB-a. A evo i zašto.

 „Svečana slika”, velikih dimenzija, koja odiše luksuzom i raskoši vladajuće elite, nalazila se u centralnom delu galerije. Oko nje su u krug bili raspoređeni prizori iz tematskog ciklusa o gastarbajterima, scene koje prikazuju radnike sa nesrećnim, zbunjenim i umornim izrazima lica u čekaonicama i u vozovima, mrtve prirode sa ustajalim hlebom. Preko puta „Svečane slike”, kako objašnjava Nikola Kusovac, istoričar umetnosti, nalazilo se delo na kojem je prikazana, ni manje ni više, nego porodica majmuna.

– Sama „Svečana slika”, nije bila sporna ali je bio sporan kontekst u koji je tada postavljena, što je bilo u skladu sa stavovima Miće Popovića, još 1967. proglašenog za disidenta, ali ne i u skladu sa stavovima Komunističke partije. Njegov stav prema aktuelnoj političkoj stvarnosti Srbije ovim je postao jasan. U očima predstavnika vlasti koji su tokom postavljanja slika obišli KCB, izložba je postala provokativna i opasna – priseća se Kusovac.

Ostatak modela po kojem su se rešavale slične situacije svima je poznat. Umetnik, koji otkriva skrivenu stranu sistema, opasan je po režim. Treba brzo intervenisati. O celom slučaju obaveštena je i tadašnja vlada.  Popović je, potom, odbio svaki kompromis i nije prihvatio predlog da se sa zida ukloni slika sa Titovim likom, rekavši tada da prizori koje je odabrao čine jedinstvenu celinu koju je nedopustivo narušavati.

Slika je, prema rečima Miroslava Rodića, direktora Nacionalne galerije, danas deo privatne kolekcije firme „Atlas group” i ekipa „Politike” ekskluzivno je imala priliku da je fotografiše. Ono što je čini različitom od novinske fotografije po kojoj je urađena jesu prisustvo boje kao i neznatno uvećanje figura, dok je raspored osoba identičan. Centralno mesto kompozicije zauzima Titova figura, što je, kako kažu poznavaoci, prvi put da je Mića Popović uveo lik nedodirljivog maršala, i to u godini kada je Tito proglašen za doživotnog predsednika SFRJ.

Kako objašnjava izvor „Politike”, ovaj događaj jedini je primer potpunog otkazivanja izložbe od strane komunističke vlasti u Jugoslaviji. U likovnom stvaralaštvu poznate su još samo dve zabrane izložbe slika Milića od Mačve, prva u Beogradu 1962. i druga u Sremskim Karlovcima 1986. Razlika je u tome što su njegove izložbe zabranjene dan posle otvaranja, dok je Popovićevu izložbu videlo samo nekoliko najbližih prijatelja, i to u strogoj tajnosti.

Posle odluke da izložba definitivno neće biti prikazana javnosti, slike su vraćene umetniku a „Svečana slika” prvi put je bila izložena tek 1989. godine, i to u Bijeljini, u galeriji „Milenko Atanacković”. Delo je u Beogradu moglo biti viđeno tek posle smrti autora, i to 1997. godine, u Centru za kulturnu dekontaminaciju, u Paviljonu Veljković.