Ponovo bura na Bosforu

Specijalno za "Politiku"
Istanbul, 9. februara –  Grupa poslanika, demokrata i republikanaca, inicirala je da američki Kongres prizna genocid nad Jermenima koji je od 1915. do 1919. godine izvršen u Turskoj. Jedan od njih, demokrata Adam Šif, član Predstavničkog doma, tvrdi da samo u ovom času imaju podršku najmanje 150 kolega na Kapitol hilu.

Na Bosforu je to doživljeno kao razorni zemljotres koji je sve druge probleme – kurdsku pobunu i ubistvo jermenskog novinara – na trenutak potisnuo na sporedan kolosek."Usvajanje takve rezolucije, makar i neobavezujuće, ozbiljno bi ugrozilo naše odnose", oštro je upozorio šef turske diplomatije Abdulah Gul. On je dodao gotovo pretećim tonom: to bi potkopalo zajedničku borbu za stabilnost u Iraku i moglo bi da ugrozi transport petroleja preko turske teritorije do zapadnih kupaca...

Ministar Gul to nije javno izustio juče u Vašingtonu, ali istanbulski listovi danas već spekulišu da bi usvajanje rezolucije dovelo u pitanje dalji status vazduhoplovne baze Indžirlik u jugoistočnoj Anadoliji, koju SAD koriste već pedeset godina. Ona je odigrala značajnu ulogu u vreme "hladnog rata", zatim i prvog i drugog zalivskog sukoba, dok je sada nezaobilazna u snabdevanju američkih jedinica u Iraku i Avganistanu.

Posle susreta sa državnim sekretarom Kondolizom Rajs Gul je sinoć – kako se danas prenosi u Istanbulu – upozorio domaćine da je lopta sada u njihovim rukama: "Nadam se da nećete dozvoliti da američko- turski odnosi budu talac ovog pitanja."

Kondoliza Rajs je posle te na brzinu organizovane posete pokušala da umiri gosta: "Turska je naš strateški saveznik, globalni partner koji deli naše vrednosti."

Lokalna štampa pokušava da dokuči šta se dešavalo iza spuštenih zavesa i odgonetne šta se krije između tih šturih i pomalo kurtoaznih reči. Bela kuća je navodno obećala da će učiniti sve da se ta rezolucija ne nađe na dnevnom redu Kongresa, što će reći da se inicijativa stavi ad akta. Bilu Klintonu je ranije, u sličnim prilikama, to pošlo za rukom. A sada? Šta će se desiti u situaciji kada šef Bele kuće Džordž Buš nema većinu ni u Predstavničkom domu ni u Senatu, kada je Komitet za spoljna pitanja nedavno po drugi put glatko blokirao postavljenje novog američkog ambasadora u Jerevanu samo zato što unapred nije osudio genocid nad Jermenima u Turskoj?

Na mukama se našao ambasador SAD u Ankari Ros Vilson. Da bi umirio domaćine, uputio je izjavu medijima u kojoj kaže da se "administracija protivi toj rezoluciji", i da se ona neće naći na dnevnom redu. On je dao za pravo Turcima: Ono što se desilo krajem Prvog svetskog rata u Anadoliji nije bio genocid već "tragičan događaj".

Sada će se pod pritiskom Bele kuće naći predsednik Predstavničkog doma Nensi Pelosi, lider demokratske većine, jer bi usvajanje tog dokumenta ugrozilo strateške interese zemlje u osetljivom regionu u kome Turska ima posebnu ulogu. Ona će, kako se saznaje, staviti tu rezoluciju na dnevni red, ukoliko je prethodno podrži Komitet za spoljne odnose.

Genocid nad Jermenima u Turskoj, u kome je navodno stradalo milion i po ljudi, dosad je priznalo petnaestak država, među kojima Francuska, Rusija, Kanada.

Sadašnja inicijativa u američkom Kongresu je pala u nezgodnom trenutku za Tursku. Francuski parlament je krajem prošle godine "udario" šamar Ankari jer je usvojio zakon u kome se preti zatvorom i za samo nepriznavanje genocida nad Jermenima. Sada, kao da se "zavera" proširila i na SAD. Ako ta rezolucija prođe u Predstavničkom domu, to bi, bez sumnje, otvorilo put za pokretanje tog pitanja u Ujedinjenim nacijama, što bi za Tursku imalo nemerljive posledice.